Келераба

Келераба (лат. ) култивар је (узгојена сорта) дивљег купуса, биљке из фамилије .^[1] Узгаја се ради исхране људи, а од биљке користи се стаблова кртола. Име потиче од немачких речи (купус) и (репа) јер подсећа на ове биљке.

Келераба
Статус угрожености
Припитомљен
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Варијетет:

Келераба се може јести свежа или кувана. Одликује се великим садржајем угљених хидрата (посебно дисахарида), витамина C, калијума и има значајну енергетску вредност (103 ).

Етимологија

Име потиче од германске речи („купус”) плус (швајцарско немачка варијанта) („репа”), јер натечено стабло подсећа на потоње.^[2] Келераба је поврће које се често конзумира у земљама немачког говорног подручја и америчким државама са знатном популацијом немачког порекла, као што је Висконсин. Ово поврће је исто тако популарно у северном делу Вијетнама, где се назива су хао, и у источним деловима Индије (Западном Бенгалу) и Бангладешу, где се назива ол копи.^[3][4] Оно је исто тако присутно у Кашмирској долини у северној Индији и тамо је познато као монџ-хах,^[5] при чему монџ означава округли део, а хах лиснати део. Ово поврће се назива нол кол у северној Индији,^[6] навалкол у Махараштри, навилу косу у Карнатаки^[7] и нол кол у Шри Ланки (репни купус).^[8] Ово поврће се узгаја на Кипру, где је познато као кулумпра („”).^[9]

Опис

Келераба

Келераба је једногодишња купусњача и она се највише гаји у башти. Корен келерабе је вретенаст или разгранат са слабо развијеним бочним жилицама. Стабло у приземном делу нагомилава хранљиве материје, тако одебљава и добија округао, овалан или јајаст облик. Маса овог задебљалог стабла (кртоле) може достићи и преко 500 . Има мали садржај целулозе, али његовим старењем се повећава садржај целулозе и биљка губи на квалитету. Задебљало стабло је беле, светлозелене или љубичасте боје. Лист келерабе је са дугом лисном дршком, издужен и назубљен по ивици. Може бити светлозелене, тамнозелене и љубичасте боје. Цвет је ситан као код осталих купусњача, а цваст је растресита метлица са 300—600 цветова.

Сорте келерабе су:

• Бечка бела
• Бечка плава
• Деликатес бели
• Деликатес плави
• Голијат бели и др.

Kohlrabi, raw

Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Угљени хидрати	6,2 g
Шећери	2,6 g
Прехрамбена влакна	3,6 g
Масти	0,1 g
Протеини	1,7 g
Витамини
Витамин А екв.	(0%) 2 μg
Тиамин (Б1)	(4%) 0,05 mg
Рибофлавин (Б2)	(2%) 0,02 mg
Ниацин (Б3)	(3%) 0,4 mg
Витамин Б5	(3%) 0,165 mg
Витамин Б6	(12%) 0,15 mg
Фолат (Б9)	(4%) 16 μg
Витамин Б12	(0%) 0 μg
Витамин Ц	(75%) 62 mg
Витамин Д	(0%) 0 μg
Витамин Е	(3%) 0,48 mg
Витамин К	(0%) 0,1 μg
Минерали
Калцијум	(2%) 24 mg
Гвожђе	(3%) 0,4 mg
Магнезијум	(5%) 19 mg
Манган	(7%) 0,139 mg
Фосфор	(7%) 46 mg
Калијум	(7%) 350 mg
Селен	(1%) 0,7 μg
Натријум	(1%) 20 mg
Остали конституенти
Вода	91,00 g
Link to USDA Database entry
Јединице μg = микрограми • mg = милиграми IU = интернационалне јединице
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA

Услови узгоја

Келераба је осетљива на ниске температуре и недостатак воде, па се због тога мора током целе вегетације уједначено и редовно заливати. Потребна је влажност земљишта 70%. Најбоље успева на лаким земљиштима неутралне до слабокиселе реакције. За што бољи принос, потребно је ђубрити органским ђубривима.

При гајењу келерабе у заштићеном простору температура се мора одржавати изнад 7 °C, јер ако је нижа, већи број биљака пролази кроз стадијум јеровизације (на температури од 2 °C до 7 °C) и даје генеративне органе. Чак и краткотрајна висока температура преко 25 °C доводи до значајних оштећења. Оптимална температура за гајење у јануару је 10-12 °C дању и 6-8 °C ноћу, у фебруару и новембру 12-15 °C , односно 8-10 °C ноћу, у марту, априлу и октобру 15-18 °C дању, односно 10-12 °C ноћу и у децембру 8-10 °C дању и 4-6 °C ноћу. Келераба није осетљива на недостатак светлости.

Технологија производње

Келераба се гаји као претходна и накнадна култура, а веома често и као међуусев између редова салате, краставца, парадајза. За садњу келерабе је потребно 300—500 семена за 1 . Она се обавља на растојању редова 25—50 и у реду 25—30 .

Гајење келерабе

Време производње келерабе

Начин производње	Сетва	Садња	Почетак бербе
рана са агротекстилом	1. 1—5. 2.	1. 3—25. 3.	4. 5—15. 5.
отворено поље-пролећна	15. 2—25. 3.	1. 4—1. 5.	15. 5—16. 6
летња	28. 4—15. 6.	1. 6—15. 7.	15. 7—30. 8.
јесења	21. 6—20. 7.	23.7—25. 8.	4. 9—25. 10.

Берба се обавља када задебљало стабло достигне пречник 5—8 . Биљке се чупају, оштрим ножем се одсецају корен и листови. Принос келерабе зависи од сорте и износи 10—30 , а у заштићеном простору се креће од 0.5 до 3 .

Производња семена келерабе је иста као код купуса. У првој години се производе изводнице које се крајем октобра саде на стално место. Изводнице се саде у бразде на растојању 80—100 са растојањем у реду 25—30 . Биљке се загрћу земљом. Принос семена је 200 до 300 .

Лековита својства

Келераба је добра за јачање имунитета јер садржи витамин C, који такође подстиче апсорпцију гвожђа одговорног за снабдевање крви кисеоником. Позитивно делује на кардиоваскуларни систем и смањује ниво лошег холестерола у крви. Утиче на стабилизацију нивоа шећера у крви, па се препоручује код људи који болују од хипогликемије^[10][11] и дијабетеса. Редовним конзумирањем келерабе смањује се и ризик од појаве камена у бубрегу, помаже у превенцији карцинома дебелог црева, позитивно делује на здравље костију, лимфни систем, везивно ткиво, зубе и десни.^[12]