Клеопатра алхемичарка

Клеопатра алхемичарка (грч . Κλεοπατρα; око 3. века н.е.) је била грчка алхемичарка, писац и филозоф. Експериментисала је са практичном алхемијом и наводно је била једна од четири жене алхемичарке које су могле да произведу камен мудрости. Неки писци је сматрају проналазачем алембика, апарата за дестилацију.^[1]

Клеопатра Алхемичарка
Маштовити приказ Клеопатре алхемичарке из Милијусове Базилике филозофије „Печати филозофа「 из 1618. године.
Датум рођења	непознат

Чини се да је Клеопатра алхемичар била активна у Александрији у 3. или 4. веку нове ере. Повезана је са школом алхемије коју су представљали Марија Јеврејка и Комарије. Ови алхемичари су користили сложене апарате за дестилацију и сублимацију.^[2]

Идентитет и погрешни називи

Клеопатра је псеудоним за непознатог аутора или групу аутора. Она није иста особа као Клеопатра VII. Ипак, у неким каснијим делима се помиње као Клеопатра, краљица Египта.^[3] Један пример тога може се наћи у Basilica Philosophica Јохана Даниела Милијуса (1618), где је њен печат приказан уз мото: „Божанско је скривено од људи по мудрости Господњој「.^[4] Такође је повезана са Клеопатром лекаром. Њих две су наводно живеле у исто време и за њих се каже да имају сличне стилове у свом писању, обе имају величанствене слике.^[5]

Доприноси алхемији

Клеопатра је била темељна фигура у алхемији, савремена или чак пре датирања Зосима из Панополиса. Мајкл Мајер, аутор књиге Atalanta Fugiens (1618), наводи је као једну од четири жене које су знале да направе камен мудрости.^[6] Клеопатра се са великим поштовањем помиње у арапској енциклопедији Kitāb al-Fihrist из 988. године. Понекад јој се приписује проналазак алембика.^[7] Такође покушавајући да квантификује алхемију и њене експерименте, Клеопатра је радила са теговима и мерама.^[8]

Преживела су три алхемијска текста везана за Клеопатру. Текст под насловом Дијалог Клеопатре и филозофа постоји, али јој се не може приписати.^[9] Џек Линдзи назива овај дискурс „најмаштовитијим и најдубље осећајним документом који је оставио алхемичар」.^[10]

• Εκ των Κλεοπατρας περι μετρων και σταθμων. („О теговима и мерама「)
• Χρυσοποιια Κλεοπατρας („Клеопатрино стварање злата「)
• Διαλογος φιλοσοφων και Κλεοπατρας („Дијалог филозофа и Клеопатре「)

Клеопатрина употреба слика одражава зачеће и рођење, обнављање и трансформацију живота.

Клеопатрина Хризопеја

Клеопатра је најпознатија по Хризопеји Клеопатре (грч. ), документу на једном листу који садржи само симболе, цртеже и натписе (на слици испод). Први пут се налази на једном листу у рукопису од десетог до једанаестог века у Библиотеца Марчијана, у Венецији.^[11] Каснији примерак се може наћи на Универзитету у Лајдену, који се налази у Холандији.^[5] Хризопеја у преводу је „прављење злата「.^[5]

Једна слика је цртеж змије која једе сопствени реп као симбол вечног повратка, названа Уробор: „змија која се савија са репом у устима (једе саму себе) је очигледан амблем јединства космоса, вечност, где је почетак крај, а крај почетак「.^[12] Такође на Хризопеји је натпис у двоструком прстену који описује Уробор:

Једна је Змија која има свој отров према два састава, и Једна је Све и кроз њу је Све, и по њој је Све, а ако немате Све, Све је Ништа.

Унутар прстена с натписом налазе се и симболи за злато, сребро и живу. Уз то су и цртежи „дибикоса「 (грч. ) и инструмент сличан керотакису (грч. или κυροτακις), оба алхемијска апарата. Још један од њених симбола је звезда са осам трака. Верује се да су цртежи ових симбола звезда и облика полумесеца изнад њих сликовит приказ претварања олова у сребро.^[13]

Слике из Клеопатрине Хризопеје

• 
• 
• 
•