Коала

Коала (лат. ) је аустралијски торбарски биљојед и једини живи представник истоимене породице .

Коала Временски распон: 0.7–0 Ma средњи плеистоцен – данас PreЄ Є O S D C P T J K Pg N ↓
Статус угрожености
Рањив  (IUCN 3.1)[1]
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Инфракласа:	Marsupialia
Ред:	Diprotodontia
Породица:	Phascolarctidae
Род:	Phascolarctos
Врста:	P. cinereus
Биномно име
Phascolarctos cinereus ( 1817)
Распрострањеност коале:   аутохтона   пренета
Синоними[2][3]
Списак Goldfuss, 1817 Goldfuss, 1820 Desmarest, 1820 Lesson, 1827 J.E. Gray, 1827 Burnett, 1830

Насељава обалска подручја источне и јужне Аустралије, од околине Аделејда до јужних делова рта Јорк. Коале су интензивно ловљене у 19. веку, због трговине крзном, што је довело до локалног изумирања врсте, па је због њеног очувања почетком 20. века Јужна Аустралија насељена коалама пренетим из Викторије.^[4] На Тасманији и у Западној Аустралији нема коала.

Име

Реч коала долази од речи абориџинског аустралијског језика (Дарук језика) gula.^[5] Опште је прихваћено да је назив „коала「 абориџинска реч и значи „без воде「. То је због чињенице да коале заправо не пију воду, или веома ретко, што зависи од њихове исхране која се састоји од лишћа еукалиптуса која садрже довољну количину воде у себи.

Рани европски досељеници у Аустралију су коалу назвали староседелачки медвед. Коале се и данас понекад називају коала медведи, што је погрешно, јер оне не припадају породици медведа. Штавише, коала чак није ни плацентални сисар, она је примитивни сисар - торбар. Научно име коале () долази од грчких речи што значи „торба「 и што значи „медвед「. Епитет на латинском језику значи „пепељаста боја「.^[6]

Таксономија и еволуција

„опосуми」

Филогенија рефа .[7]

Подврсте

Три подврсте коала су описане. Према Бергмановом правилу, јединке које живе на југу где је хладнија клима су веће. Викторијанска коала () је највећа, има дуже и дебље крзно са светлијим чоколадно-браон нијансама боје на леђима и подлактицама и рашчупане беле уши.^[8] Мужјаци ових коала теже 12 , док су женке нешто мање, 8,5 . С друге стране, у тропским и суптропским пределима Квинсленда, коале, латинског имена , су мање (мужјаци теже 6,5 , а женке само 5 ), светлије и имају сиву, прљаву боју крзна које је тање и краће од јужнијих коала. Трећа подврста коала је из Новог Јужног Велса (). Фосили коала су релативно ретки, али неки нађени у северној Аустралији су стари 20 милиона година. На основу других фосила, старих 50.000 година, џиновске коале су насељавале јужне регионе Аустралије.

Физички опис

Коала на дрвету.

Спољашњи изглед коале је најсличнији изгледу вомбата, али коала има дебље, раскошније крзно, много веће уши, дуже удове који су опремљени великим, оштрим канџама прилагођеним за пењање по дрвећу. Маса варира од отприлике 14 код већих, јужнијих мужјака, до 4 код мањих, севернијих женки. Коала је једна од мало врста сисара који имају отисак прстију. Заправо, отисак прстију коала је особито сличан отиску прстију човека; чак и под електронским микроскопом би било тешко разликовати ова два отиска.

Мозак коале је необично малих димензија; око 40% кранијалне шупљине је испуњено течношћу. То је једина животиња са тако смањеном величином мозга.^[9]

Генерално је тиха и мирна животиња, али мужјаци производе веома гласне оглашавајуће звукове у време сезоне парења који се могу чути са даљине од скоро једног километра. Не постоје тачне информације о животном веку коала, али се зна да коале у заточеништву живе и до 15 година; с тим да женке могу живети и до 20, док мужјаци до 13 година.

Животни циклус

Женке стичу полну зрелост са 2 до 3 године, а мужјаци са 3 до 4 година. Ако је у здравом стању, женка коале може да на свет донесе по једно младунче сваке године за отприлике 12 година. Женка је бременита 33-35 дана,^[10] и веома ретко се рађају два младунчета. Парење траје од децембра до марта, тј. за време лета Јужне хемисфере.

Младунче коале се рађа без длаке, слепо и глуво. Када се роди, величине зрна пасуља, допузи до стомака мајке у торбу.^[11] У торби ће провести око шест месеци хранећи се само мајчиним млеком. За то време му расту длака, очи и уши. Са 30 недеља почиње да једе полутечан облик мајчиног екскрета. Беба коала ће са мајком остати наредних шест месеци или више, држећи се за њена леђа и хранећи се меким деловима лишћа. Млади мужјаци често остану у мајчинском домету док не напуне 2 или 3 године.

Екологија и понашање

Коала скоро цео свој животни век проведе на дрвећу еукалиптуса. Као и вомбати и лењивци, и коале имају спор метаболизам за сисара (што чува енергију), спавајући и по 20 сати дневно. Ове животиње проводе 3 од 5 њихових активних сати једући, у било које доба дана, обично ноћу. Просечна коала поједе 500 грама лишћа еукалиптуса дневно, жваћући га својим снажним вилицама претварајући га у фину кашу док га не прогута. Коале понекад једу земљу, кору дрвета и шљунак да би лакше свариле храну. Храна се вари у наредних 100 сати уз помоћ посебних микроба који живе у њиховим цревима да би се искористио сваки хранљиви молекул. Постоји више фактора који одређују којим ће лишћем, од 800 врста дрвећа еукалиптуса, коала да се храни.

Статус

Коале су ловљене скоро до истребљења у 19. веку и раним годинама 20. века, углавном због крзна. Коале захтевају велике површине здравих и повезаних шумских области, прелазећи велике раздаљине између дрвећа. Због непрекидног раста становништва обалних делова континента не престаје крчење шума, чиме се прави место за путеве, пољопривредне и стамбене области. Остале опасности долазе од шумских и домаћих животиња, саобраћаја и зараза.

Коале настањују четири државе у Аустралији: у Квинсленду су честе и најмање забрињавајућа животињска врста^[12] ; у Новом Јужном Велсу су пописане као угрожене^[13] ; у Јужној Аустралији коале су ретке^[14] ; док се популација коала у Викторији сматра напредном и бројном.^[15]

Питања очувања

Коала је првобитно била класификована као врста најмање забринути на Црвеној листи, а поново је оцењена као рањива 2014. године.^[16] На територији главног града Аустралије, Новом Јужном Велсу и Квинсленду, врста је у фебруару 2022. године наведена у Закону о EPBC као угрожена изумирањем.^[17][18] Описана популација је 2012. године означена као „врста за потребе EPBC закона из 1999.「 у савезном законодавству.^[19]

Занимљивости

• Коала је 1971. године проглашена за националну животињу Квинсленда.