Козлац

Козлац, козалац, вино и ракија, змијино грожђе, змијин чешаљ, календар, закозник или мајасил (лат. ), вишегодишња је зељаста биљка из породице козлаца ().

Козлац
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Биномно име
Синоними

Име

Порекло имена:

• рода од гр. = користан;
• врсте од лат. = пегав.

Опис биљке

Подземно стабло образује лоптасте или цилиндричне ризоме. Надземна стабљика висока до 40 и у њеној основи се налазе крупни листови са лискама копљастог облика и дугачким дршкама које су образују рукавце. Лиске су са лица тамнозелене са тамносмеђим пегама. Цветови образују цваст клип обавијену спатом, приперком у облику фишека, који је споља зелен, а унутра жућкаст и често покривен љубичастим пегама. Цветови су једнополни, миришу на труло месо што привлачи одређене инсекте који улазе у доњи, проширени део спате где су смештени женски и мушки цветови. Плод је бобица наранџастоцрвене боје која се развија из женских цветова.

Хемијски састав дроге

Од козлаца се као дрога користи ризом () који се у рано пролеће вади из земље и суши на сунцу или на промаји.

Хемијски састав ове биљке је још недовољно проучен, зна се да садржи:

• скроб (до 70%) и још неке полисахариде;
• флавоноиде;
• кумарине;
• етарско уље у малим количинама;
• алкалоиде;
• сапонине и др.

Употреба

Ризом козлаца се користи углавном у хомеопатији. Употреба у званичној и народној медицини је напуштена.^[1]

Треба бити опрезан при коришћењу ризома, односно, користити га само уз консултацију са стручним лицем, јер је у свежем стању отрован.