Козјачки партизански одред

Козјачки партизански одред формиран је 12. октобра 1941. године на локалитету Студена Вода, пет километара источно од Куманова. Био је једна од четири партизанске јединице у Македонији 1941. године. Заједно са Карадачким партизанским одредом је први партизански одред из Куманова. Формирало га је 25 бораца. Командант одреда био је Љубомир Здравковски – Гачо, а политички комесар Киро Нацев – Фетак.^[1]

Козјачки партизански одред
Борбени пут Козјачког одреда
Постојање	12. октобар - 17. октобар 1941. Место формирања: локалитет Студена вода, код Куманова
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Команданти
Командант	Љубомир Здравковски
Политички комесар	Киро Нацев

Борбени пут одреда

Споменик у Студеној води, Куманово, на месту формирања Козјачког одреда.

Стециште Одреда био је локалитет Студена Вода, пет километара источно од Куманова. Одатле је Одред стигао на врх Китке, на Козјак планину 13. октобра. Током похода, у ноћи између 12. и 13. октобра, неколико бораца је напустило одред, а команданту одреда Љубомиру Здравковском тешко је позлило, због чега је остављен на лечење код сељака у селу Четирце, заједно са Христијаном Тодоровским да му помогне, и још четири борца.^[2] Дана 15. октобра одред је одржао митинг у селу Мигленце, а 16. октобра напао манастир Св. Прохор Пчињски. Полицајци који су се налазили у манастиру побегли су пре напада.^[3]

По доласку одреда у рејон села Малотино, после издаје сеоског кмета, бугарска војска је напала одред 17. октобра и после неколико сати борбе су га уништили. Неколико бораца је погинуло, неколико је успело да се пробије, а већина је заробљена. Стојан Георгиевски - Тане и Васе Гелев су погинули у борби, а Димче Јовчев Величковски – Еребица је погинуо приликом стрељања заробљених партизана. Непријатељски обруч су разбили Киро Нацев – Фетак, Боро Бојиновски – Прцан и Срећко Петрушевски – Пужаљка. Ухваћени су и одведени у Куманово: Михаило Мургашански, Боро Јовчевски – Суџук, Филимена Михаилова, Киро Менков, Герасим Димковски – Чвор, Тошо Ангеловски – Зидар и Салтир Путински.^[4][5] Дана 8. новембра 1941, заробљени партизани су изведени пред суд и изречено је пет смртних и четири затворске казне. Ова битка и њени учесници опевани су у песми „На Кумановском пољу бој се бије「.^[6]

Борци одреда

Споменик у Молотину, Куманово, на месту уништења Козјачког партизанског одреда

У саставу одреда су били следећи борци:^[7]

• Љубомир Здравковски - Гачо, командант
• Киро Нацев - Фетак, политички комесар
• Тодор Ангеловски
• Боро Божиновски – Прчан
• Васе Гелев
• Стојан Георгиевски – Тхане
• Стојан Георгиевски – Ага
• Герасим Димковски – Чвор
• Андон Петковски, политички комесар (после смрти Кира Фетака)
• Стојан Додевски – Оџа
• Александар Јакимовски – Кеке
• Боро Јовчевски
• Димче Величковски (Јовчевски) – Јаребица
• Урош Караџински
• Киро Менков
• Михајло Мургашански
• Филимена Михајловска
• Киро Наков
• Срећко Петрушевски – Пужаљка
• Салтире Путински
• Христијан Тодоровски Карпош
• Трајан Стојмановски – Грне
• Мирко Трајковски
• Гиго Цветковски
• Александар Георгијевски
• Стојан Милдинов – Стриц