Кољско полуострво
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Кољско полуострво (рус. ) je полуострво на крајњем северу Русије, део области Мурманск. Граничи се са Баренцовим морем на северу, Белим морем на југу и истоку. На западу, полуострво се простире до Имандра језера, језера Кола и реке Нива. Површина је око 100.000 . Северна обала је брдовита (до 1.120 метара), док је јужна страна равничарска.
Полуострво је дом Сами народа (Лапонија), који су били присиљени за време Совјетског Савеза да се населе у место Ловозеро. Сами су узгајали ирвасе на територији целе регије.
Главна лука региона је Мурманск. За време совјетског доба Мурманск је био велики центар градње подморница, и до данас је остао важна лука у Русији.
Због великог загађења услед присуства руске војске и рудника, већи део полуострва је доживео велике еколошке штете.
Remove ads
Географија
Локација и преглед
Полуострво се налази на крајњем северозападу Русије, скоро потпуно унутар арктичког круга и граничи се са Баренцовим морем на северу и Белим морем на истоку и југоистоку.[1] Геолошки, полуострво заузима североисточну ивицу Балтичког штита.[2] Западна граница полуострва протеже се меридијаном од Кољског залива долином реке Кола, језера Имандра и реке Ниве до Кандалашког залива,[2] иако га неки извори потискују на запад све до границе Русије са Финском.[3]
Према рестриктивнијој дефиницији, полуострво покрива површину од око 100.000 km2 (39.000 sq mi).[2] Северна обала је стрма и висока, док је јужна равна.[2] Западни део полуострва покривају два планинска венца: планине Хибини и масив Ловозеро;[2] први садржи највишу тачку полуострва — Јудичвумчор. Планина Часначор, чија је висина 1.191 m (3.907 ft), раније се сматрала највишом тачком Хибинија.[4] Кејви дренажна вододелница лежи у централном делу.[2] Планински рељефи обале Мурмана и Кандалакше протежу се од југоистока ка северозападу, одражавајући главне орографске карактеристике полуострва.[1]
Административно, територију полуострва чине Ловозерски и Терски округ, делови Кандалакшког и Колског округа, као и територије подређене градовима и варошима Мурманск, Островној, Североморск, Кировск и делови територија подређених Апатити, Оленегорску и Поларној Зори.[5]
Природни ресурси
Последње ледено доба је уклонило горњи слој седимента тла,[1] те је Кољско полуострво на површини изузетно богато разним рудама и минералима, укључујући апатите и нефелине; руде бакра, никла и гвожђа; лискуне; кијаните; керамичке материјале,[6] као и реткоземне елеменате и руде обојених метала.[2] Наслаге грађевинског материјала као што су гранит, кварцит и кречњак су такође у изобиљу.[6] Наслаге дијатомејске земље су уобичајене у близини језера и користе се за производњу изолације.[6]
Клима
Близина полуострва Голфској струји доводи до неуобичајено високих температура зими, што резултира значајним температурним варијацијама између копна и Баренцовог мора и флуктуирајућих температура током јаких ветрова.[6] Циклони су типични током хладних сезона, док топле сезоне карактеришу антициклони.[6] Монсунски ветрови су уобичајени у већини области, са јужним и југозападним ветровима који преовлађују у зимским месецима и са нешто израженијим источним ветровима лети.[6] Јаки олујни ветрови дувају 80–120 дана у години.[6] Воде Мурманске обале остају довољно топле да остану без леда чак и зими.[7]
Нивои падавина на полуострву су прилично високи: 1.000 mm (39 in) у планинама, 600—700 mm (24—28 in) на Мурманској обали и 500—600 mm (20—24 in) у другим областима.[6] Највлажнији месеци су од августа до октобра, док су март и април најсушнији.[6]
Просечна температура у јануару је око −10 °C (14 °F), са нижим температурама типичним за централне делове полуострва.[2] Просечна температура у јулу је око +11 °C (52 °F).[2] Рекордно ниске температуре достижу −50 °C (−58 °F) у централним деловима и −35 — −40 °C (−31 — −40 °F) на обалама.[6] Рекордни максимуми прелазе +30 °C (86 °F) скоро на целој територији полуострва.[6] Први мразеви се јављају већ у августу и могу трајати до маја па чак и јуна.[6]
Већина области Кољског полуострва има субарктичку климу (Кепенова класификација климе: Dfc). Оближња острва обично припадају тундри (Кепенова класификација климе: ET).
Remove ads
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads