Комијска прашума

Комијске прашуме (руски: Девственные леса Коми) је највећа европска прашума (32,800 км²). Налази се на северном делу Урала у руској републици Коми. Год. 1995, уписана је на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Европи као највеће подручје тајге, тундре и мочварних тресетишта с рекама и природним језерима, на којима успевају углавном четинари, али и врбе и брезе.

Највећи европски национални парк Југид-ва

Поштанске марке с мотивима Комијске прашуме из 2003. год.

Комијска прашума
Светска баштина Унеска
Званично име	Комијске прашуме
Место	Урал, Комија, Русија
Координате	63° 37′ 33″ N 58° 57′ 9″ E
Површина	2.645.800 ha (10.215 sq mi)
Укључује	Југид-ва (Бистра вода) национални парк[1] Печоро-Иличскиј резерват природе Јакша шумски округ[2][3]
Критеријум	Природна: Природно добро:
Референца	719
Упис	1995 (19. седница)
Веб-сајт	http://www.vfk.komi.com
Локација Комијске прашуме Карта Русије Локација Комијске прашуме Карта Европе

Заштићено подручје одговара руским заштићеним подручјима природног резервата Печора-Иљич (Печоро-Илычский заповедник) и националног парка Југид-ва (Югыд ва), највећег у Русији и Европи (18.917 км²).

Најзаступљеније дрвеће су Сибирска смрека (Picea obovata), Сибирска јела (Abies sibirica) и Сибирски ариш (Larix sibirica). Фауна укључује више од 200 врста птица и многе врсте ретких риба, док су најзаступљенији сисари: ирвас (Rangifer tarandus), самур (Martes zibellina), Европски визон (Mustela lutreola) и зец (Lepus europaeus).

Одмах по упису на списак Светске баштине заустављена је сеча коју је изводила француска фирма HUET, али упркос заштити још увек траје бесправна сеча и уништавање околине коју чине трагачи злата. Влада републике Коми, упркос забрани, подупире експлоатацију извора злата и покушава померити границе заштићеног подручја како би северне делове парка Југид-ва, где се налазе налазишта, искључили из заштићеног подручја, што је недавно одбио Врховни суд^[4].

Географија

Девичанске шуме Коми припадају екорегиону тајге Уралских планина.^[5][6] Доминантне врсте дрвећа су сибирска смрча,^[7][8][9] сибирска јела^[10][11] и сибирски ариш,^[12][13] док су најистакнутији сисари ирваси, самур, нерц и зец.

Локација одговара руском резервату природе Печора-Илич и националном парку Југид Ва. Његов статус локације светске баштине признат је 1995. године, што га чини првим природним местом светске баштине у земљи. Ово признање је локацији донело додатна финансијска средства из иностранства и спасило га од непосредне сече од стране француске компаније (HUET Holding). Међутим, претње очувању и даље остају, посебно нелегална сеча шума и ископавање злата. Налазишта злата у северном делу Националног парка Југид-Ва требало је да буду ископана пре 1995. године.

Опасности

Упркос томе што је ово подручје признато као место светске баштине, иницијативе вађења злата активно се воде од стране шефа републике и Министарства природе Комија.

Галерија

• 
  Сосногорск, Република Комија^[14]
• 
  Печоро-Иличскиј резерват природе^[15]