Компас (сазвежђе)

Компас (лат. )^[1][2] једно од 88 савремених сазвежђа. Налази се на јужној хемисфери, а увео га је француски астроном Никола Луј де Лакај у 18. веку под именом (поморски компас). Компас се налази у близини некадашњег сазвежђа (брод Арго), које је Де Лакај поделио на Прамац, Једра и Крму.^[3]

Компас

Сазвежђе
Списак звезда у сазвежђу Компас
Латинско име	Pyxis
Скраћеница	Pyx
Генитив	Pyxidis
Симболизује	компас
Ректасцензија	9
Деклинација	-30
Површина	221 sq. deg. (65)
Најсјајнија звезда	Алфа Компаса (3,68)
Метеорски ројеви	нема
Суседна сазвежђа	Хидра Крма Једра Шмрк
Видљиво у распону +70° и −90°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у новембру.

Џон Хершел, енглески астроном, је у 19. веку предложио да се Компас преименује у Катарку (), али овај предлог није прихваћен.

Звезде

Компас нема сјајних звезда. Најсјанија је алфа Компаса, магнитуде 3,68 — врели плави џин чија би магнитуда била ближе 3 да га не заклања међузвездана прашина. Бета Компаса је друга звезда по сјајности у овом сазвежђу, џин класе магнитуде 3,97. И трећа звезда по сјајности, гама Компаса, је такође џин. Гама има магнитуду 4,01.

Схематски приказ настајања Нове

Вероватно најзначајнија звезда у овом сазвежђу је Т Компаса, бели патуљак са пратиоцем који га снабдева материјом. Т компаса је нова која је еруптирала 1890, 1902, 1920, 1944. и 1967. тако да ће следећа ерупција бити снажнија од свих претходних (јер је прошло више времена па је бели патуљак акумулирао више материјала).

Објекти дубоког неба

Спирална галаксија

Отворено звездано јато , у коме се налази планетарна маглина

У близини алфе Компаса се налазе два објекта дубоког неба — и . је спирална галаксија слична по величини и облику Млечном путу, удаљен од Сунчевог система око 60 милиона светлосних година. је отворено звездано јато у коме се налази планетарна маглина .