Коприва

За друга значења, погледајте страницу Коприва (вишезначна одредница).

Коприва^[1] или велика коприва, жара, пасја купина, коприва обична (лат. ), је вишегодишња, зељаста, једнодома или дводома биљка из породице коприве ().

Коприва
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Биномно име

Опис

Корен је жиличаст. Стабло је усправно, четвртасто, дужине око 1,5 м. Листови су издужено јајасти, тестерасто назубљени и храпави. Смештени су на дршкама. Биљка је прекривена маљама и дводома.^[2] Цвет је двополан, зелено-жуте боје, малих димензија, груписан у висеће цвасти.^[2] Цвета од јула до септембра. Семе је врло ситно али бројно, и има велики потенцијал клијања и преживљавања неповољних услова.^[2]

Расејавање и размножавање

Расејава се ветром, док се размножава вегетативно или семеном.

Ареал распрострањења

Присутна је на свим континентима. Среће се у шумама, ивицама шума, на ливадама, пашњацима, поред путева.

Употреба и лековитост

Млади изданци и листови су богати минералима, гвожђем, калцијумом, фосфором, витамином Ц и пигментима, па се користе у исхрани као салата или као додатак различитим јелима. Чај од листова или цветова коприве се користи као диуретик или код реуматских тегоба.^[2] Корен се може употребити код проблема са упалом простате или као додатак шампону за јачање косе.^[2]

Тинктура од устајале коприве се често користи као инсектицид у вртовима и баштама.^[2]

Галерија

• 
• 
• 
• 
  лист
•