Краткопрсти кобац

Краткопрсти кобац (лат. ) је птица из реда орлова и јастребова () и породице јастребова ().

Краткопрсти кобац
Краткопрсти кобац ()
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)[1]
Научна класификација
Царство:	Животиње ()
Тип:	Хордати ()
Класа:	Птице ()
Ред:	Accipitriformes
Породица:	Јастребови ()
Род:	Кобац ()
Врста:	A. brevipes
Биномно име
(, 1850)
Распрострањеност врсте:   у време гнежђења   у пролазу   ван сезоне гнежђења

Опис

Младунац краткопрстог копца на стубу

Младунац краткопрстог копца, Пирот

Accipiter brevipes

Ово је малена птица грабљивица дужине 30-37 , с распоном крила од 63-76 . Има кратка заобљена крила и дуг реп, што је прилагођено лету кроз шуму. Сличан је јастребу, али краћи реп и оштра крила га чине сличнијим соколу. Женка је већа од мужјака, али разлика између полова није тако упечатљива као код јастреба. Мужјак је одозго плавосиве боје, са тамним врховима крила и црвенкастим пругама одоздо. Женка је одозго сиве боје са нешто тамнијим врховима крила. Одоздо има црвенкасте пруге, а може имати и тамну линију на врату. Младунци су тамносмеђи одозго и имају гаће са тамним пругама. Има тамну линију на врату. Оглашавају се са оштрим „ки-вик「.

Исхрана

Хране се маленим птицама, инсектима и гуштерима у шумама, ослањајући се на изненађење у лову.

Распрострањење

Краткопрсти копци настањују Грчку и Балкан источно до југа Русије. Селице су, и зимују од Египта до југозападног Ирана. Селе се у великим јатима, за разлику од распрострањенијег јастреба.

Врста је присутна у Азербејџану, Албанији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Грузији, Грчкој, Египту, Етиопији, Ираку, Ирану, Јемену, Јерменији, Јордану, Казахстану, Кипру, Либану, Мађарској, Македонији, Молдавији, Румунији, Русији, Сирији, Србији, Судану, Тунису, Турској, Украјини, Хрватској, Црној Гори, Џибутију и Шпанији.^[2]

Врста је повремено присутна, или је миграторна врста у Аустрији, Бахреину, ДР Конгу, Италији, Камеруну, Кенији, Кувајту, Нигеру, Пољској, Саудијској Арабији, Словенији, Танзанији, Узбекистану, Уједињеним Арапским Емиратима и Чешкој.^[2]

Станиште и размножавање

Гнезде се на дрвећу и граде ново гнездо, обложено лишћем, сваке године^[2]. Период ношења јаја траје од маја до краја јуна. Женка изнесе 3-5 јаја.

Угроженост

Ова врста није глобално угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.^[2]

У Србији се сматра гнездарицом али је величина популације непозната због тајанственог начина живота. Процењена величина популације је од 20-30 парова, иако скоро није пронађен ни један потврђени гнездећи пар.^[3]