Kraftwerk

Kraftwerk (транскр. Крафтверк) је немачки електронски музички бенд из Диселдорфа, који су основали Ралф Хитер и Флоријан Шнајдер 1970. године. Њујорк тајмс их назива „Битлсима електронске музике「.^[1]. Према британском листу Обсервер, „ниједан бенд после Битлса није толико допринео поп култури као Kraftwerk.「 У јануару 2014. године, награђени су Греми наградом за животно дело.

Овај чланак је недовршен.

Укратко Активни период, Место оснивања ...

Kraftwerk

Активни период	1970—данас
Место оснивања	Диселдорф, Немачка
Жанрови	Електронска Синтпоп Краутрок Експериментална
Издавачка кућа	, , , , , , ,
Садашњи чланови	Ралф Хитер Фриц Хилперт (од 1990.) Хенинг Шмиц (од 1991.) Штефан Фафе (од 2008.)
Бивши чланови	Флоријан Шнајдер (1970-2008) Карл Вајс(†) (1970) Еберхард Кранеман (1970) Houschäng Néjadepour (1970) Михаел Родер (1971) Андреас Хоман (1971–1972) Клаус Дингер (†) (1971–1972) Plato Kostic Rivera (1971–1972) Клаус Редер (1974–1975) Емил Шулт (1971–1986) Волфганг Флир (1972–1986) Карл Бартос (1975–1990) Фернандо Абартнес (1991)
Веб-сајт	kraftwerk.com

Оснивање и ране године (1970—1973)

Флоријан Шнајдер (флаута, синтисајзер, електрична виолина) и Ралф Хитер (електричне оргуље, синтисајзер) су се упознали као студенти на Универзитету музике и медија Роберта Шумана у Диселдорфу крајем 1960их, на којем су студирали импровизацију музике^[2].

Њих двојица првобитно свирају заједно у петорци . Овај ансамбл је издао само један албум, , издат за у Уједињеном Краљевству, али се група распала после тога.

Ранији чланови групе Kraftwerk од 1970. до 1974, су се мењали. Хитер и Шнајдер радили су са неколико музичара током снимања првих три албума и извођења уживо наступа; значајни од тих чланова су били гитариста Михаел Родер и бубњар Клаус Дингер, који су напустили групу да би формирали бенд Neu!^[2]. Почетком 1971. године, Хитер напушта групу због студија архитектуре, а враћа се после шест месеци.

Албуми Kraftwerk, издат 1970, и албум Kraftwerk 2, издат 1972, углавном су били свирани на традиционалним инструментима као што су гитара, бас гитара, бубњеви, електричне оргуље, флаута и виолина. Пост-продукција уз помоћ модификације је изобличила звукове инструмената. Оба албума су била инструментална. Од 1972. до 1973. године, уживо наступе су само изводили Флоријан и Ралф, а касније Волфганг Флир постаје члан групе.

Са трећим албумом Ralf und Florian који је издат у октобру 1973. године, Kraftwerk се приближио свом класичном звуку, ослањајући се више на синтисајзер и драм машине. Албум је такође обележио прву употребу вокодера групе Kraftwerk, који је постао музичка сигнатура бенда.

Међународни пробој (1974—1976)

Четврти албум Autobahn је издат у новембру 1974. године. Хитер и Шнајдер су почели улагати у нову технологију као што су минимуг и . Такође је задњи албум који је Кони Планк продуцирао. Након комерцијалног успеха када се албум пласирао на број 5 на Билборд топ 200^[3], Ралф и Флоријан су уложили паре на новије ствари за њихов студио. У то време, сликар и графички уметник Емил Шулт је постао сарадник бенда. Шулт је дизајнирао њихове омоте албума и касније писао текстове.^[2]

1975. године, кренули су на турнеју да промовишу албум , и то је први пут да изводе у Уједињеном Краљевству, Канади и Сједињеним Америчким Државама. Хитер и Шнајдер су углавном свирали клавијатурне делове са синтисајзерима и изводили вокале, а Волфганг и нови члан Карл Бартос су свирали електронске удараљке. Бартос је такође користио вибрафон на сцени. Хитер-Шнајдер-Бартос-Флир био је састав је све до краја 1980их година.

После турнеје, Kraftwerk креће са радом на новом албуму . Овај албум је био мање популаран у Америци него у Европи. 1976. године, британски певач Дејвид Боуи је позвао бенд да дају подршку на турнеји али су то одбили^[4]. После Radio-Activity турнеје, бенд је направио краћу паузу.

Историја

Оснивање и ране године (1970—1973)

Међународни пробој (1974—1976)

Возови, роботи и компјутери (1977—1982)

Бициклизам нон-стоп (1983—1989)

У миксу (1990—1999)

Обилазак планете (2000—2009)

Каталог (2010—данас)

Дискографија

Референце

Литература

Спољашње везе

Wikiwand - on