Кришана

Кришана (рум. , мађ. , , срп. ) је географска и историјска област у источном делу Панонске низије. У ужем смислу, представља једну од неколико историјских покрајина Румуније, а обухвата западни део данашње Румуније, са центром у Великом Варадину. У ширем смислу, област обухвата и неке суседне крајеве у Мађарској (мађарско источно Потисје, односно мађарска Кришана).

Положај Кришане у оквиру Румуније

Порекло назива

Кришана у ширем смислу: део у Румунији и део у Мађарској (мађарско источно Потисје)

Називи за ову област различити су у језицима локалних народа (Румуни, Мађари, Немци, Срби). Појам Кришана (рум. ) води порекло од румунског назива за реку Криш (рум. ), која се на мађарском језику назива Кереш (мађ. ), тако да одатле долази и посебан мађарски назив за исту област (мађ. ). У српском језику, област се назива и Покришје.^[1]

Географија

Река Криш је дала име покрајини Кришана

Кроз ову област протичу три „мала「 Кереша (Бели, Црни и Брзи), који заједно творе велику реку Кереш, која се улива у Тису. Кришана има природне границе на истоку (планинско било Бихора) према Трансилванији, југу (река Мориш) према Банату и на северу (река Самош) према Марамурешу. Западна граница шире области лежи на реци Тиси, а државна граница између Румуније и Мађарске, која је настала након 1918. године, дели ову област на два дела (румунска Кришана и мађарска Кришана). Кришана не постоји као посебна административна јединица, а њено подручје подељено је између неколико округа.

Становништво

Градска кућа у Орадеи, средишту Кришане

Већинско становништво румунског дела Кришане су Румуни, али постоји значајна мађарска мањина (око 20%). Румуни су традиционално становници планинског и брдског дела Кришане ка истоку, а Мађари низијског, западног дела уз границу са матичном државом и даље у мађарској Кришани. Мала румунска заједница у Мађарској већим делом обитава управо у мађарском дел Кришане, у неколико насеља уз мађарску границу са Румунијом. Поред њих овде у знатно мањем постотку живе и Немци и Роми, а некада су значајан део становништва на тим просторима чинили и Срби.

Срби у Кришани

Кришана под јурисдикцијом Српске патријаршије у 16. и 17. веку

Током старије историје, на ширем простору Кришане живеле су бројне српске заједнице, које су се досељавале у периоду од 15. до 18. века, али су временом у знатној мери подлегле процесима румунизације и мађаризације. Током 16. и 17. века, у јужном делу Кришане постојала је Јенопољска епархија, која је била у саставу Српске патријаршије, а из ње се крајем 17. и почетком 18. века развила Арадска епархија, која је била у саставу Карловачке митрополије, све до 1865. године.^[2][3][4][5]

Управна подела и градови

Кришана обухвата неколико округа данашње Румуније:

• Бихор (једини цео округ)
• Арад (готово цео округ сем крајњег југа)
• Салаж (већи део округа без источне трећине)
• Сату Маре (јужна половина округа)

Највећи град и историјско и културно средиште Кришане је град Орадеа. Град Арад је приближне величине као и Орадеа, али је подељен на део у Кришани и део у Банату. Остали значајни градови су Залау, Салонта, Кареј, Бејус.

Види још

• Варадински пашалук
• Трансилванија
• Поморишје