Крњеуша

Крњеуша је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босански Петровац, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013, у насељу је живјело 495 становника.

Крњеуша
Поглед на Крњеушу са брда Бећиница
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Унско-сански кантон
Општина	Босански Петровац
Становништво
— 2013.	495
Географске карактеристике
Координате	44° 41′ 24″ С; 16° 13′ 37″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	573
Крњеуша Крњеуша на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	77253
Позивни број	037

Географија

Крњеуша се налази на висоравни коју чине крашка поља између планинског масива Грмеча и околних планина (Осјеченица, Клековача, Пљешивица), а која се протеже правцем Бихаћ-Кључ, са надморском висином између 550 и 600 метара. Крњеуша је од Босанског Петровца удаљена нешто више 20 км, као и од Босанске Крупе, док је од Бихаћа удаљена нешто мање од 40 км. Кроз насеље Крњеушу пролази пут M 14.2, који углавном није асфалтиран, а који повезује Босански Петровац и Босанску Крупу. Локалним путем у дужини од 8 км, код насеља Врточе, Крњеуша је повезана са путем АВНОЈ-а (Бихаћ-Јајце).

Култура

У Крњеуши се налази храм Српске православне цркве посвећен Успенију Пресвете Богородице, подигнут 1896. године.

Привреда

Крњеуша, са околним селима, у периоду после 2000. године, има 500 до 800 становника, махом повратника српске националности, који се претежно баве пољопривредом. У месту је била развијена прерада дрвета, још од пре Другог светског рата. Након ратних дешавања у рату 1992—1995. године, индустријска постројења, пилана и фабрика намештаја „Фана「 су девастиране.

Становништво

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, насељено мјесто Крњеуша имало је 958 становника, од чега су апсолутну већину чинили Срби.

Националност[1]	2013.	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	492	931	847	902
Југословени	—	13	19
Хрвати	1	4	3	3
Муслимани	1			1
остали и непознато	1	10	1
Укупно	495	958	870	906	'

Демографија[1]
Година	Становника
1961.	894
1971.	906
1981.	870
1991.	958
2013.	495

Знамените личности

• Мирај Грбић, босанскохерцеговачки глумац.
• Анка Дошен-Добуд, књижевница, педагог и стручњак за предшколско васпитање и образовање.
• Петар Јавор, математичар и сликар.
• Ђурађ Карановић (звани поп Каран), свештеник и српски устанички вођа.
• Стеван Карановић (звани поп Каран), свештеник и српски устанички вођа.
• Драган Лукач, министар унутрашњих послова у Влади Републике Српске.
• Александар Новаковић, атлетичар.
• Радивој Родић, народни херој Југославије.