Федерација Босне и Херцеговине
ентитет Босне и Херцеговине From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Федерација Босне и Херцеговине (скраћено Федерација БиХ или ФБиХ) један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Републике Српске.[1] Заузима око 51% територије БиХ. Основана је 18. марта 1994. године потписивањем Вашингтонског споразума, којим је прекинут Муслиманско-хрватски сукоб.
Законодавну власт врши дводомни Парламент Федерације Босне и Херцеговине, који се састоји од Дома народа који има 58 делегата и Представничког дома који има 98 посланика, који се као предсједник бирају на непосредним општим изборима. Влада Федерације Босне и Херцеговине и предсједник врше извршну власт. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Федерацији је пописано укупно 2.219.220 лица или 62,85% од укупног становништва Босне и Херцеговине.[2] Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Федерацији укупан број домаћинстава 715.739, а станова 986.668.[2] Сарајево је највећи град, сједиште већине институција Федерације Босне и Херцеговине и представља њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар.
Remove ads
Историја
Федерација БиХ је настала Вашингтонским споразумом, који је потписан 18. марта 1994. године. Тим споразумом је прекинут рат између Хрвата и Бошњака (Муслимана).
Застава Федерације БиХ која је била у употреби до 2007. године
Грб Федерације БиХ који је био у употреби до 2007. године
.svg)
.svg)
Национални паркови и паркови природе
Федерација Босне и Херцеговине има један национални парк и два парка природе:
Политичка подјела
Састоји се од десет кантона:
- Унско-сански кантон (Бихаћ)
- Посавски кантон (Орашје)
- Тузлански кантон (Тузла)
- Зеничко-добојски кантон (Зеница)
- Босанско-подрињски кантон (Горажде)
- Средњобосански кантон (Травник)
- Херцеговачко-неретвански кантон (Мостар)
- Западнохерцеговачки кантон (Широки Бријег)
- Кантон Сарајево (Сарајево) и
- Кантон 10 (тзв. Херцегбосански кантон) (Ливно)
Главни град је Сарајево, уз Мостар у коме се налазе сједишта четири федерална министарства. Последњим уставним промјенама, и Срби су постали конститутивни народ Федерације, тако да тренутно постоји декларативна[3] конститутивност сва три народа на цијелом подручју Федерације.
Становништво
Етнички састав 1991. (пре рата)
Етнички састав 2013.
Федерација је највише насељена Бошњацима и Хрватима, као и мањим бројем Срба (који су од 2001. године трећи конститутивни народ) него 1991. године, што је продукт распада СФРЈ и етничког чишћења.
Према званичним резултатима пописа из 2013. године, у Федерацији Босне и Херцеговине живе:[2]
- Бошњаци (70,40%)
- Хрвати (22,44%)
- Срби (2,55%)
- остали (3,6%)
- неизјашњени и без одговора на попису (1,01%)
Три кантона су већински хрватска, два су мешовита (Средњобосански, са више Бошњака него Хрвата, и Херцеговачко-Неретвански, са више Хрвата него Бошњака), док су остали већински бошњачки.
Генетика
Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Босне и Херцеговине, самим тим и Федерације БиХ, најзаступљеније су сљедеће патрилинеарне ДНК хаплогрупе људског Y-хромозома:[4]
- Хаплогрупа I (42,6%)
- Хаплогрупа R (21,4%)
- Хаплогрупа E (14,3%)
- Хаплогрупа J (11,5%)
- Хаплогрупа H (6,1%)
- Хаплогрупа G (2,3%)
- Хаплогрупа N (1,9%)
Remove ads
Природно кретање становништва
Тренутна витална статистика
- Број рођених Јануар-Октобар 2018 =
15,400 - Број рођених Јануар-Октобар 2019 = 14,548
- Број умрлих Јануар-Октобар 2018 =
17,275 - Број умрлих Јануар-Октобар 2019 =
17,739 - Природни прираштај Јануар-Октобар 2018 = -1,875
- Природни прираштај Јануар-Октобар 2019 = -3,191
Remove ads
Општине и градови
- * Општине које чине Град Сарајево
Remove ads
Галерија
Почитељ — Стари град
Врело Босне, Сарајево
Водопад на Пливи
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads