Лазар Комарчић

Лазар Комарчић (Глог,^[1][2] Прибој, 9/21. јануар 1839 — Београд, 9/22. јануар 1909) био је српски новинар и књижевник.^[3] Понекад је писао под псеудонимом Дегиљ.

Лазар Комарчић
Датум рођења	(1839-01-21)21. јануар 1839.
Место рођења	Глог, Османско царство
Датум смрти	22. јануар 1909.(1909-01-22) (70 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Србија

Биографија

Као дете се преселио у Ваљево и тамо радио као шегрт, зидар и сеоски механџија.^[3] Завршио је учитељску школу и добио учитељско место у Липама код Смедерева.^[3] Као новинар, најпре је сарађивао у листу Србија око кога се седамдесетих година окупљала напредна омладина Србије, а затим и у листовима Будућност, Исток, Нови Завет и Видело. Покренуо је и сопствени лист Збор у Крагујевцу 1875. године, и у њему износио своје политичке погледе који су тада били под утицајем социјалистичке мисли Светозара Марковића.^[4] Након тога враћа се у Београд и добија уредничко место у листовима „Будућност」, „Нови завет」.^[4] Године 1880. постављен је за коректора Државне штампарије у Београду, а 1881. године за уредника листа Видело^[3].

Написао је 1902. први српски научно-фантастични роман Једна угашена звезда^[5], који се уз драму Драгутина Илића После милијон година (1889) сматра за темељ модерне српске научне фантастике.^[6]

Роман Један разорени ум је 1893. наградила је Српска краљевска академија, а запажена је била и збирка приповедака Записник једног покојника. Написао је и романе Драгоцена огрлица (1880), Два аманета (1893), Просиоци (1905). Ови романи имају криминалистички заплет и спадају међу прве такве врсте на српском језику.^[7] Целокупно књижевно дело Лазара Комарчића није искључиво научно фантастично, већ има и особине романтичарске и реалистичке књижевности.^[8]

За разлику од Жила Верна и Х. Џ. Велса готово да је потпуно заборављен.

Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић「 које је основано 1981. године негује научну фантастику и за име свог друштва је узело име једног од првих људи који су писали научну фантастику у српским и јужнословенским крајевима.^[9]

Библиографија

Романи

• Драгоцена огрлица, 1880.
• Два аманета, 1893.
• Један разорени ум, 1893.
• Мој кочијаш : слике 1883 године, 1887.
• Једна угашена звезда, 1902.
• Просиоци, 1905.
• Мученици за слободу, 1907.

Збирке приповедака

Приповетке Лазе Комарчића, 1894. које садрже приче:

• Записник једног покојника
• Последње збогом
• Шах-мат!

Остало

Испод Букуље