Лепчинце

Лепчинце је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 47 становника (према попису из 1991. било је 152 становника).

Лепчинце
Манастир Светог Пантелејмона у Лепчинцу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Град	Врање
Градска општина	Врање
Становништво
— 2022.	47
Географске карактеристике
Координате	42° 24′ 59″ С; 21° 59′ 14″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	787
Лепчинце Лепчинце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака

Прошлост

Садашње Лепчинце је младо село настало око 1800. године, када су се населила три брата, Јерци из Херцеговине. Било су то Вуча, Миша и Станоја.^[1] Смештено је између Марганске, Тетинске и Лепчинске реке (потока). Најстарије махале су: Белчинска, Вучинска и Станојинска. Сеоске куће су на двема косама. Манастир Светог Пантелејмона је на коси Трештено дрво. Старо село Лепчинце претпоставља се да је у 16. веку лежало на потезу Село, што се помиње и у Пчињском поменику. У турско време село је припадало мезри Сенокоз. По једној легенди село је име добило тако што је "у селу било много шуме, паше, ливада, а земља је била родна да је берићет села био "леп", надалеко прочујен те је и село прозвано Лепчинце." По другој, врањанској легенди место је названо тако, зато што су у њему живеле лепе девојке - лепотице.^[2]

Код села Лепчинца је крајем септембра 1912. године код Карауле на старој српско-турској граници војни положај заузео положај 7. пук Краља Петра Првог. Било је то пред сам почетак Првог балканског рата.^[3]

У месту је радила од почетка 20. века српска основна школа. Познати су следећи учитељи, од почетка 1907. године: први - поп Вељко (Величко) Николић из Градње (1907-1910), Милоје Стојановић (1913), Драгомир Димић (1920) и други.^[4]

Бугарски војници су спалили село током Другог светског рата.

Када је извршен први српски попис места 1879. године, ту је живело 371 становник у 57 кућа. Писмених је било само троје мушкараца, а број пореских глава износио је 67.^[5] Број становника је до Другог светског рата стално растао. Лепчинце је 1890. године имало 448 становника, 1930.-543, 1948.-430, 1961.-368, 1971.-267 и 2002. године 125 становника.

Порекло становништва

Некада је у месту живело старо српско становништво.^[6] Најстарија породица су Дрнчинци који су се доселили из Кратова, Ћосаци су из околине Новог Брда, има их у Врању, Јабланицу и друге крајеве. Анђелковци из Челопека код Куманова, Стошинци су такође из околине Куманова, Илијинци су из околине Криве Паланке и Сугарци и Јовановци су из околине. Рошаци су се ту доселили (добегли) из Нерава, и то због кулука у кратовским рудницима.

Демографија

У насељу Лепчинце живи 114 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,3 година (49,3 код мушкараца и 49,3 код жена). У насељу има 47 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,45.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[7] Година Становника 1948. 430 1953. 421 1961. 368 1971. 267 1981. 218 1991. 152 152 2002. 125 125

Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Срби			124	99,2%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости^[9]

м ж ? 0       0 80+ 3       2 75—79 0       8 70—74 7       7 65—69 6       9 60—64 5       3 55—59 5       4 50—54 2       6 45—49 5       5 40—44 4       4 35—39 2       2 30—34 2       3 25—29 6       2 20—24 5       5 15—19 1       2 10—14 0       2 5—9 0       3 0—4 2       3 Просек : 49,3 49,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	68	74	68	62	54	54	47

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	13	18	4	8	3	0	1	0	0	0	2,45

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	53	15	32	4	2	0
Женски	62	11	33	14	3	1
УКУПНО	115	26	65	18	5	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	34	26	0	0	4
Женски	41	27	0	0	2
Укупно	75	53	0	0	6
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	1	0	0	0
Укупно	0	1	0	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	0
Женски	0	0	0	1	0
Укупно	0	0	1	2	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	1
Женски	10	0	0	0
Укупно	11	0	0	1