Анали

Анали (лат. , од – „година“) или летописи (црсл. ) су историографска дела наративног карактера која описују догађаје по хронолошком редоследу, и то по годинама. Збивања се у аналима, односно летописима излажу у сажетом облику, нижући се годину за годином (лето за летом, отуда летопис). Јављају се већ у старовековном периоду, а веома су чести током средњег века, док током раног нововеквног периода састављање анала, односно летописа постепено престаје.^[1]^[2]

Анали, одосно летописи по правилу бележе значајније догађаје, као што су долазак на власт или смрт владара, великаша или весрких старешина, избијање и исход ратова и битака, подизање или разарање храмова, епидемије и разне природне појаве. Излагање у аналима је најчешће оскудно и неповезано, а догађаји се нижу хронолошки, најчешће без опширније нарације.

У средњовековној историографији западне Европе, међу најпознатијим делима ове врсте су Анали франачког краљевства (лат. ), који су настали у 9. веку.^[3]

У старој српској историографији из средњовековног и раног нововковног периода, јављају се и анали, односно стари српски летописи, који су настали по угледу на сродна византијска дела.^[4]^[5]^[6] У старој дубровачкој историографији, међу најранијим делима ове врсте су Дубровачки летописи (лат. ), које је у 16. веку саставио Никола Рањина.^[7]

Темин анали се временом почео употребљавати и у симболичном значењу, као описни назив за разна историјска, па чак и књижевна дела која нису имала строго хронолошку структуру, а у новије време под називом анали се објављују и разни научни часописи.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Анали

Види још

Референце

Литература

Wikiwand - on