Никола Рањина

Никола Рањина (лат. , итал. ; Дубровник, 1494 — Дубровник, 1582), такође познат и као Никша Рањина, био је дубровачки племић, државник, књижевник и историчар. Припадао је угледној дубровачкој племићкој породици Рањина.^[1] Почевши од 1514. године био је члан дубровачког Великог већа, а потом је обављао разне јавне дужности, укључујући и највишу државну функцију кнеза Дубровачке републике, на коју је биран у четири наврата, у периоду између 1565. и 1579. године. Бавио се књижевним и историографским радом и састављањем антологија и летописа. Сва његова дела остала су у рукопису, а објављена су тек накнадно.^[2][3]

Никола Рањина
Грб племићке породице Рањина
Датум рођења	1494.
Место рођења	Дубровник, Дубровачка република
Датум смрти	1582.
Место смрти	Дубровник, Дубровачка република
Поље	књижевност, историографија
Познат по	Члан дубровачког Великог већа, од 1514. године

Annali di Ragusa

Проучавајући прошлост Дубровника и Далмације, Никола Рањина је око 1558. године саставио историографско дело под насловом: Дубровачки летописи (лат. ). Написано на италијанском језику, дело обухвата историју Дубровника у периоду од 457. do 1552. године. Рањина се приликом израде свог дела ослањао на раније дубровачке летописе, као и на историографско дело свог старијег савременика и земљака Лудовика Цријевића Туберона (лат. ). Рањина је познавао и одломке о историји Дубровника и Далмације из историографских радова византијског цара Константина VII Порфирогенита (945-959). Прилиликом састављања свог дела, Рањина је усвајао разне мотиве који ће се нешто касније појављивати и у делима Мавра Орбинија, Јакова Лукаревића и Ивана Луцића, тако да дело Рањине има посебан значај за проучавање генезе спорног списа који је у историографији постао познат као Летопис попа Дукљанина.^{[4][5][6][7][8]}

Види још

• Динко Рањина
• Дубровачка књижевност