Максимилијан I, цар Светог римског царства

Максимилијан ( ; 22. март 1459 — 12. јануар 1519) био је немачки краљ од 1493. и римско-немачки цар од 1508, када је ту титулу узео уз пристанак папе Јулија II, мада га папа никада није крунисао. Од тада су немачки краљеви одмах по свом избору за краља узимали царску титулу. Током његове владавине Хабзбурговци су женидбеним везама постали најмоћнија династија у Европи.^[2] По њему позната је пословица хабсбуршке династије: „Нека други ратују, а ти срећна Аустријо жени се!” (лат. )^[3][4]

Максимилијан I
Краљ Максимилијан
Датум рођења	(1459-03-22)22. март 1459.
Место рођења	Винер Нојштат,
Датум смрти	12. јануар 1519.(1519-01-12) (59 год.)
Место смрти	Велс,
Супружник	Марија од Бургундије, Ана од Бретање, Бјанка Марија Сфорца
Потомство	Филип I од Кастиље, Маргарита од Аустрије, Георг од Аустрије, Леополдо де Аустрија
Родитељи	Фридрих III Елеонора од Португалије
Династија	Хабзбурзи
Цар Светог римског царства
Период	4. фебруар 1508 — 12. јануар 1519.[1]
Претходник	Фридрих III
Наследник	Карло V

Животопис

Максимилијан је рођен 1459. године у Бечком Новом Месту у породици Фридриха и Елеоноре Португалске. Током детињства је имао потешкоћа с говором због генетске мутације Хабзбурговаца, изражене доње усне те погрешно сложених зуба и чељусти. Његов се отац бојао да ће га страни владари и јавности сматрати хендикепираним.

Максимилијан је током детињства проматрао свог оца који није волео ни најмање рискирати на пољу политике, већ је све посматрао изразито прагматично. За разлику од њега, Елеонора је била енергична, темпераментна жена која се посветила деци, тако да је Максимилијан њој био веома привржен. У узрасту од 8 година му је мајка умрла, што је на њега оставио дубок траг током целог живота.

Након мајчине смрти, Максимилијан се школовао искључиво путем од оца наручених учитеља. Стекао је широку хуманистичко образовање, писао је песничка и прозна дела, а био је уједно колекционар и мецена културе и уметности.

Бургундски војвода

Већ 1463. године, када Максимилијану није било више од четири године, папа Пије (који је некада био саветник његовог оца) предложио је Фридриху брак између Максимилијана и Марије Бургундске, кћери бургундског војводе Карла Смелог. Бургундија је тада била веома богата и у сталном сукобу с Француском. Карлу се свидео предлог. Успркос томе што је у срцу средњовековне Европе, Бургундија се развијала у модерну државу уставног уређења.

Успркос неслагањима њихових родитеља, венчање се без Максимилијанове присутности одржало 1477. године те је Максимилијан постао бургундски војвода. Марија му је родила троје деце од којих је једно убрзо умрло. Осталих двоје су били Филип и Маргарета. Максимилијан је био истински сретан и заљубљен муж. Након Маријине изненадне смрти 1482. године, сукобио се с француским краљем Лујем око бургундске баштине и био је поражен, чиме је изгубио вредне поседе. Међутим, након похода на Француску 1493. године вратио је Бургундију под своју власт.^[5]

Неке од холандских провинција биле су непријатељски расположене према Максимилијану, и 1482. године потписале су уговор са Лујем у Арасу који је приморао Максимилијана да преда Франш-Конте и Артоу француској круни.^[6] Они су се отворено побунили два пута у периоду 1482–1492, покушавајући да поврате аутономију коју су уживали под Маријом. Фламански побуњеници успели су да ухвате Филипа, па чак и самог Максимилијана, али су поражени када је интервенисао Фридрих .^[7][8] Максимилијан је наставио да управља преосталим Маријиним наследством у име Филипа Лепог. По завршетку регентства, Максимилијан и Шарл Француски разменили су ове две територије за Бургундију и Пикардију по Сенлиском уговору (1493). Тако је велики део Холандије (познат као Седамнаест провинција) остао у хабзбуршкој баштини.^[6]

Максимилијан је покопан покрај своје прве супруге.

Ратнички краљ

Максимилијан је учествовао у низу ратова ради превласти над Бургундијом, Италијом и Холандијом и приступао је разним савезима (Камбрејска лига 1508, Света лига 1512. и савез с Енглеском против Француске 1513 – 1515).

Био је изабран за немачког краља у Франкфурту 1486. године и окруњен исте године у Ахену, а након очеве смрти 1493. постао је старешина породице Хабсбург.^[9]

Сукоб с Хрватско-Угарском

Максимилијан није подржао очеву идеју да се његова млађа дванаестогодишња сестра Кунигунда уда за Матију Корвина који је тада био у четрдесетима.

Након смрти Матијаша Корвина 1490. затражио је од Мађара да испоштују уговор о наслеђивању из 1463. године, а када су то одбили и изабрали чешког краља Владислава Јагеловића за хрватско-угарског краља, Максимилијан је започео рат током којег је успео да поврати Беч и Аустрију које су Мађари отели 1485. године у рату, те да сједини све хабсбуршке земље.^[10] Миром у Пожуну 1491. с хрватско-угарским краљем Владиславом осигурао је право Хабзбурговаца на Угарску и Хрватску те је узео наслов хрватско-угарског краља.^[11]

Однос са Шпанијом

Године 1496. оженио је свог сина Филипa († 1506.) sa španskom princezom Хуанom од Кастиље, чиме су Хабзбурговци требали да стекну шпанску круну. Будући да му је син умро пре крунидбе, одлучено је да ће шпанску круну наследити његов старији син Карло, којем је до пунолетности старатељ био Фердинанд Арагонски.^[12]

Максимилијан је 1500. године проширио породичне поседе, стекавши баштину грофова Горичких, чиме је осигурао везу с Трстом и Пазинску грофовију, а 1504. године проширио је и тиролске поседе. Две године касније, склопио је још један уговор о наслеђивању с Владиславом по којем је Максимилијанов млађи унук Фердинанд, требао да узме за жену Владиславову кћер Ану, а Максимилијанова унука Марија, требала се удати за Владиславова сина, ако га овај добије. Тим уговором, надао се да осигура право на хрватско-угарско престоље. Упркос потписаном уговору, поново је избио рат између Максимилијана и Владислава који је обустављен када се Владиславу родио син, Лајош. Године 1515. успостављен је нови уговор о наслеђивању који је гарантовао заруке између Владиславог сина Људевита и Максимилијанове унуке Марије те привремени брак између самог Максимилијана и Владиславове кћери Ане.^[13]

Потомство

Женио се три пута; прво с Маријом Бургундском 1477, потом с Аном Бретонском 1489. и Бјанком Сфорца 1493. године. Имао је укупно троје деце, сву из првог брака:

• Филип I од Кастиље, аустријски надвојвода, супруг краљице Хуане од Кастиље
• Маргарита од Аустрије, холандска намесница
• Фрањо, умро 1481. ускоро након рођења

Породично стабло

Преци Максимилијан I Хабзбуршки

16. Алберт II, војвода Аустрије 8. Леополд III Аустријски 17. Јохана од Фирта 4. Ернест Гвоздени 18. Бернабо Висконти 9. Виридис Висконти 19. Beatrice della Scala 2. Фридрих III, цар Светог римског царства 20. Сјемовит III од Мазовије 10. Сјемовит IV од Мазовије 21. Euphemia of Troppau 5. Цимбарка од Мазовије 22. Алгирдас 11. Alexandra of Lithuania 23. Улијана Александровна Тверска 1. Максимилијан I Хабзбуршки 24. Педро I Португалски 12. Жоао I Португалски 25. Тереза Лоуренцо 6. Дуарте I Португалски 26. Џон од Гента 13. Филипа од Ланкастера 27. Бланш од Ланкастера 3. Елеонора од Португалије 28. Хуан I од Кастиље 14. Фернандо I од Арагона 29. Елеонора Арагонска 7. Елеонора Арагонска 30. Санчо Алфонсо, 1. гроф од Албуркерка 15. Елеонора од Албукерка 31. Беатрис од Португалије

Тријумфална капија

Тријумфални дуборези

Скуп дрвореза назван Тријумф цара Максимилијана .^[14]

Тријумфална капија