Мало Орашје

За друге употребе, погледајте Орашје (вишезначна одредница).

Мало Орашје је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 816 становника (према попису из 2011. било је 994 становника).^[1]

Мало Орашје
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Становништво
— 2022.	816
Географске карактеристике
Координате	44° 33′ 31″ С; 20° 47′ 05″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	211
Мало Орашје Мало Орашје на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	026
Регистарска ознака

Историја

Мало Орашје се налази Југозападно од Колара. Мало Орашје је старије насеље. У близини гробља је место Кућерине, где се налази на трагове неког насеља. У Саладуну су исто тако ископавали остатке од посуђа, ситан новац и др. На месту које зову „Мађарско“ гробље и данас се налазе кости, камење итд. Најзад у близини Кућерина је место Збеговиште, где је за време Турака био збег. Све ово сведочи да је овде постојало насеље кога је нестало.

Прве податке за ово село имамо из првих десетина 18 века. На карти из времена аустријске владавине (1718-1739) забележено је ово село под именом . У арачким списковима из првих десетина 19 века имамо податке о броју кућа. Године 1818. Мало Орашје је имало 22, а 1822. године 21 кућу, Године 1846.село је имало 34 куће а по попису из 1921. у селу је било 208 кућа са 1320 становника.

По предању „први је ударио колац селу“ Симон предак Матијевића. Он се населио ко тадашње Општинске суднице и то је основа селу.

Искорачио је мало земље и настанио се, а свуда около дивљачи. Нарочито је веле, било много ораха, по чему је село добило име. Симон је дошао „од Овчара“ и прво се задржао у Друговцу, а овде му је била стока. Касније се тек преселио овамо и основао село. Старе су породице и Радовићи (Радивојевићи), Сибинковићи, Марковићи, Недељковићи (данас са разним презименима), Ружићи и Павловићи. Стање становништва по пореклу може овако расподелити: има 5 породица са 94 куће досељеника из динарских области, 4 породице са 86 кућа косовско-метохијских досељеника, 4 породице са 23 куће досељеника из вардарско-моравских области, и 8 кућа Рома.(подаци датирају од 1718-1925. г).^[2][3]

Црква св. Вартоломеја и споменик изгинулим ратницима су освећени 18. октобра 1936.^[4]

Родови: Матејићи (Ђорђевићи, Митровићи (укупно 24 к., славе. св. Луку). Предак Симон дошао из Овчара околина Чачка најпре у Друговац, (општина Смедерево), а у Орашје му била стока, где се и он доцније пресели. Митровићи су дошли у кућу ових Матејића као усвојеници. Старином су Црногорци.

Радивошићи, Радивојевићи, (30 к., св. Никола). Предак Радивоје са седам синова дошао са Косова. Бежали прека. Од ових се један део (14 кућа) одселио на Пиштавачко Брдо и основали Брђански Крај. Стефанчевићи у Младеновцу су од ове фамилије. Имају родбину и прека у Војводини.

Сибинковићи (10 к., св. Петка) Предак Андрија доселио крајем 18. века од Куманова/Македонија.

Марковићи (15 к., св. Петка). Предак Мина дошао са Косова. Бежали преко у Војводини. Били њихови стари у фрајкору. Припадају роду Бјелопавлића^[5].

Недељковићи (Милојевићи, Живановићи, Стевановићи, Петровићи, Живковићи, Димитријевићи, Милошевићи) укупно (45 к., св. Никола). Предак Недељко дошао из Грошнице (општина Станово код Крагујевца. Отуда побегао, јер је убио Турчина. Дошао у Смедерево где га нађе један од предака Матијевићевих, доведе га овде, да му имање и ожени га својом рођаком. Недељко имао неколико синова. Имају рођаке у Грошници, али не знају како се зову.

Ружићи , Мијаиловићи (7 к., св. Арханђел). Предак Вујица дошао од Пипера из Црне Горе., одакле побегао због зулума.

Павловићи (Милутиновићи, Миловановићи) укупно (25 к., св. Петка). Досељени са Косова око 1800. год.

Милосављевићи (6 к., Ђурђевдан). Предак им досељен из Конопнице (општина Власотинце)

Милићи (Миловановићи, Никшићи) укупно (15 к., св. Никола). Доселили из Старе Херцеговине. У Ковачевцу (општина Младеновац) имају фамилију.

Крсмановићи (16 к., св. Јован), Стари им доселили са Косова.

Митровићи (Чичићи, Убанкићи) (6 к., Митровдан). Старином су од Лесковца.

Ранковићи 3 к., Митровдан). Дошли из Умчара. Род су са Михајловићима. Старином су из Црне Горе.

Сви горњи родови су досељени од половине 18 до почетка 19. века.

Млађи досељеници су: Цветковићи (2 к., Алимпије), дошли из Бугарске.

Станојловићи (5 к., св. Врачи), доселили из нишке околине.

Ђурчиновићи (1 к., Ваведење). Предак дошао као зидар из Селца (Дебар) -Македонија. Градио нову цркву у Смедереву.

Роми (Ђурци, Паунковићи, Савићи (укупно 8 к., св. Никола.)

Масакр у Дубони и Малом Орашју

Током 4, маја 2023. године, двадесетогодишњи младић из Дубоне је извршио вишеструко убиство у Дубони и Малом Орашју, где је убио 9, а покушао да убије још 20 људи, од којих је 12 ранио.^[6] У Малом Орашју је убијено 6. људи, а убиство је извршено испред споменика подигнутог становницима села које су Немци убили на истом месту у Другом светском рату.^[7]

Демографија

У насељу Мало Орашје живи 912 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (41,2 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 322 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[8] Година Становника 1948. 1.698 1953. 1.769 1961. 1.691 1971. 1.495 1981. 1.372 1991. 1.271 1.236 2002. 1.139 1.181 2011. 994 2022. 816

Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Срби			1.114	97,80%
Роми			5	0,43%
Македонци			4	0,35%
Румуни			2	0,17%
Црногорци			1	0,08%
Југословени			1	0,08%
непознато			12	1,05%

Становништво према полу и старости^[10]

м ж ? 1       1 80+ 15       20 75—79 27       46 70—74 32       46 65—69 38       36 60—64 32       25 55—59 24       40 50—54 52       43 45—49 52       40 40—44 36       23 35—39 26       23 30—34 37       40 25—29 37       34 20—24 31       29 15—19 32       30 10—14 31       29 5—9 34       28 0—4 36       33 Просек : 41,2 44,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	327	334	353	358	350	339	322

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	50	82	45	42	49	21	19	9	4	1	3,54

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	472	101	318	34	19	0
Женски	476	52	316	104	3	1
УКУПНО	948	153	634	138	22	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	306	185	0	0	54
Женски	157	125	0	0	5
Укупно	463	310	0	0	59
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	19	9	5	12
Женски	0	0	5	1	2
Укупно	0	19	14	6	14
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	6	2	3
Женски	2	1	3	5	7
Укупно	2	4	9	7	10
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	6
Женски	0	0	0	1
Укупно	2	0	0	7