Манастир Карановац

Манастир Карановац је српски средњовјековни манастир који је откривен археолошким истраживањем. Припада Епархији бањалучкој Српске православне цркве. Смјештен је испод планине Козаре у долини ријеке Лубине.^[1]

Манастир Карановац
Основни подаци
Јурисдикција	Српска православна црква
Епархија	Епархија бањалучка
Оснивање	13. вијек
Оснивач	Краљ Драгутин
Распуштен	око 1579. године
Локација
Место	Кијевци (Градишка)
Држава	Босна и Херцеговина,  Република Српска
Координате	45° С; 17° И / 45; 17
Манастир Карановац Манастир Карановац на карти Босне и Херцеговине

Повијест

Манастир се налази у Кијевцима крај Градишке, простирао се на више од 1.000 квадратних метара.^[2] Утврђено је, да је ова манастирска црква кориштена у касном средњем вијеку, тачније у раздобљу од 13. до средине 16. вијека.^[3] По народном предању манастир је био активан све до пада под Турке, након чега је срушен, а тесани камен од манастира допремљен у Бањалуку за изградњу џамије Ферхадије.^[2] У близини Манастиришта налази се врело о којем постоји предање, наиме када су Турци срушили манастирску цркву, звоно чији се продоран звук чуо у цијелом Поткозарју ударило о земљу, са тог мјеста потекла је вода.^[4] Комплетан манастир је истражен и у кругу њега пронађено је доста предмета из средњег вијека те 54 гроба. Пронађен је и ћирилични натпис из 1301. године који каже да је у манастиру служио поп Ловнице.^[5][6]

Године 2018. започели су радови на изградњи манастирске цјелине, након завршених археолошких радова.

Сусрећемо глагољичне натписе. Један од њих са глагољичним натписом је дотични Радин који се доводи у везу са периодом од 11-ог до 12-ог вијека. Нађен је и натпис из друге половине 14-ог вијека, тј. цјеловито име и презиме Милета Стојић, а занимљиво је да и дан-данас има презимена Стојића у Поткозарју.^[1]