Манојле Гавриловић

Манојле Гавриловић (Бјелуша код Ариља, 1945 — Београд, 11. јул 2020) био је српски књижевник.

Манојле Гавриловић
Датум рођења	(1945-00-00)1945.
Место рођења	Бјелуша, Југославија
Датум смрти	11. јул 2020.(2020-07-11) (74/75 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Живот

Рођен је у Бјелуши код Ариља.^[1] Члан Удружења књижевника Србије је постао 1974.^[1] Више година је радио као управник библиотеке „Петар Кочић“ у Београду.^[1] Добитник је угледних признања као што су Вукова награда и награда Одзиви Филипу Вишњићу. Преминуо је 11. јула 2020. у Београду у 75. години од последица коронавируса.^[2][3]

Награде

• Вукова награда, 1992.
• Награда „Милан Ракић”, за књигу Пријездина љубав, 2004.
• Награда „Змај Огњени Вук”, за књигу Пријездина љубав, 2005.
• Награда „Перо деспота Стефана Лазаревића”, 2008.
• Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за књигу пјесама Црна плавет, 2012.^[4]
• Награда „Печат кнеза Лазара”, за књигу Пчеле бога Перуна, 2016.
• Награда „Одзиви Филипу Вишњићу“, 2020.

Дјела

• Сунце и кочије, (1973)
• Зачарано огњило, (1975)
• Бубњеви на Карпатима, (1979)
• Светлост ћирилице, (1988)
• Чувар златне јабуке, (1991)
• Црна плавет, Мала библиотека, Српска књижевна задруга (2011)
• Пчеле бога Перуна (2015)
• Словенска роса, Мала библиотека, Српска књижевна задруга (2017)