Манфред Калц

Манфред Калц ( ; рођен 6. јануара 1953) бивши је немачки фудбалер.

Манфред Калц
Надимак	Мани
Датум рођења	(1953-01-06)6. јануар 1953. (72 год.)
Место рођења	Лудвигсхафен, Западна Немачка
Позиција	Десни бек
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1971–1989 1989 1989–1990 1990–1991	Хамбургер Бордо Милуз Хамбургер	568 1 12 13	(76) (0) (1) (0)
Репрезентативна каријера
1975–1983	Западна Немачка	69	(8)
Награде Фудбал Представљајући  Западна Немачка Светско првенство 1982. Шпанија Европско првенство 1976. Југославија 1980. Италија

Каријера

Дебитовао је 1971. за Хамбургер Шпорт Ферајн када је имао само 18 година, против Борусије из Дортмунда, а напад Хамбургера предводио легендарни Уве Зелер. Тада је меч на Вестфалену завршен нерешено 1:1. Калц је постао чувен по „Бананенфланкен“, такозваним „банана центаршутевима“, прецизним и са много спина.^[1] Хорст Хрубеш се надавао голова ударцима главом након његових сјајних набачних лопти. И дан данас се у Немачкој као анегдота препричава Хрубешов ТВ интервју када је најбоље описао своје голове тих година: „Мани банана, ја главом и – гол!“.^[2]

Осим центаршутева био је специјалиста и за извођење једанаестераца. Апсолутни је рекордер Бундеслиге по броју голова са беле тачке. Укупно је постигао 53 – од 60 покушаја. Играо је укупно 19 сезона у дресу Хамбургер Шпорт Ферајна. По томе је такође рекордер у немачком фудбалу заједно са Чарлијем Кербелом из Ајнтрахта из Франкфурта и Клаусом Фичелом из Шалкеа 04. Тај рекорд би вероватно био и већи да 1989. није отишао у Француску јер му ХСВ након 18 сезона није понудио дугорочан уговор. Љут и разочаран заиграо је за Бордо и Милуз да би се 1990. вратио у Хамбургер СВ и последњу професионалну сезону у каријери ипак одиграо у вољеном клубу. Занимљиво је да последњи пут је играо управо против Борусије Дортмунд 17. априла 1991. у убедљивој победи над жуто-црнима од 4:0. Укупно је одиграо 581 меч за ХСВ у Бундеслиги, што је други највећи број утакмица једног играча у историји немачког фудбала.^[3]

Поред силних рекорда у Бундеслиги држи и један не тако славан. Укупно је постигао шест аутоголова што је највише у немачком фудбалу. Тај рекорд држи заједно са некадашњим македонским репрезентативцем и капитеном Мајнца Николчетом Новеским. Шест пута се нашао у Идеалном тиму Бундеслиге. Са Хамбургером је од 1976. до 1987. године три пута био првак Немачке и чак пет пута вицешампион. Два пута је освајао Куп Немачке, такозвани ДФБ покал и једном Лига куп Немачке.

У периоду од 1975. до 1983. наступио је 69 пута за репрезентацију Западне Немачке и постигао осам голова.^[4] Био је део тима који је освојио друго место на Европском првенству 1976. године у Југославији. Учествовао је на Светском првенству у Аргентини 1978. Са репрезентацијом Западне Немачке је освојио Европско првенство 1980. године. На Светском првенству 1982. у Шпанији, освојио је друго место.

Успеси

Хамбургер СВ

• Бундеслига (3) : 1978/79, 1981/82, 1982/83.
• Куп Њемачке (2) : 1975/76, 1986/87.
• Лига куп Њемачке (1) : 1972/73.
• Куп европских шампиона (1) : 1982/83.
• Куп победника купова (1) : 1976/77.

Западна Немачка

• Европско првенство (1) : 1980.