УЕФА Лига шампиона
Европско клупско фудбалско такмичење From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
УЕФА Лига шампиона (енгл. ), најјаче и најпрестижније европско, клупско фудбалско такмичење које организује УЕФА и у њему учествују све њене чланице. До сезоне 1991/92. такмичење се називало Куп европских шампиона (енгл. ), Европски куп шампиона (енгл. ; познат још као Куп шампиона, енгл. ) или Европски куп (енгл. ), а од сезоне 1992/93. део се игра у групама и мења назив у УЕФА Лига шампиона.
Поред овог такмичења, под вођством УЕФА-е игра се још и Лига Европе (до 2009. Куп УЕФА), док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99. а Интертото куп 2008. Од 2021, УЕФА је поново увела трећестепено клупско такмичење које се зове Лига конференције.
Тренутни шампион УЕФА Лиге шампиона је Пари Сен Жермен који је у финалу 31. маја 2025. на стадиону Алијанц арена у Минхену победио екипу Интера и тако освојио своју 1. титулу шампиона Европе.
Remove ads
Историја
Европски куп шампиона (или скраћено Европски куп) настао је од идеје спортског уредника француског Л' Екипа Габријела Аноа који је предложио стварање такмичења које би одлучило који је најбољи клуб у Европи. Идеја је настала као одговор на тврдње неких британских новинара да је Вулверхемптон најбољи клуб на свету јер је победио Хонвед из Мађарске резултатом 3:2 на свом терену 1954. године.
"Биће боље да сачекамо да Вулверхемптон отпутује у Москву или Будимпешту да потврде своју непобедивост, а ако су Енглези баш тако уверени у квалитет свог фудбала, онда је време за турнир", рекао је Ано.
Децембра 1954, Жак Ризвик, Анов колега изложио је први план пројекта у коме је стајало да ће учествовати 14–16 екипа, да ће се утакмице играти средином недеље у вечерњим сатима, што је било врло неуобичајено за то време, како би радничка класа могла да стигне да гледа утакмице, а да право преноса имају телевизије које прате клуб из своје земље као и најважније спортске новине.
Прва званична утакмица Купа шампиона одиграна је 4. септембра 1955. године, а састали су се лисабонски Спортинг и београдски Партизан.
У првој сезони такмичења учествовало је 16 екипа, што првака својих земаља, што клубова који су били у то време веома поштовани од стране УЕФЕ. Касније је број учесника био ограничен само на победничке клубове домаћих лига. Овакав квалификациони систем био је актуелан све до 1997. Од сезоне 1997/98, правила су промењена како би турнир добио већу напетост (и додатни новац спонзора). Клубови из најјачих европских лига који нису били прваци државе могли су се квалификовати као другопласирани, а касније и као трећепласирани и четвртопласирани у својој лиги.
Квалификације
Лига шампиона доступна је свим државним првацима из држава чланица УЕФА (осим Лихтенштајну, који нема властиту лигу), те другопласираним, трећепласираним и четвртопласираним из јачих лига.
Број клубова у Лиги шампиона који има један савез зависи о њеном рејтингу на УЕФА-иној листи коефицијената:
- савези рангирани 1-4 место имају 4 представника
- савези рангирани 5-6 место имају 3 представника
- савези рангирани 7-15 места имају 2 представника
- савези које су рангиране испод 16. места имају једног представника
Позиција савеза такође одређује у коју фазу квалификације иду њени представници. На пример, три најбоље рангирана савеза имају три клуба у фази по групама и један клуб у квалификацијама где рецимо најниже рангирани савези имају само једног представника, и то у 1. колу. Дванаест најбоље пласираних савеза имају бар једног представника који директно иде у фазу по групама.
Земље које су стигле барем до групне фазе.
Земље које нису достигле групну фазу
Земље које нису чланице УЕФА-е
Од сезоне 2009/10. УЕФА је припремила нови систем квалификација по којем 22 екипе имају директно учешће у квалификацијама по групама уместо досадашњих 16, док се преосталих 10 места траже кроз два различита квалификациона правца. Један је резервисан за непрваке савеза рангираних од 1. до 15. места, тј. екипе које су у националном првенству заузеле места одмах испод директних учесника по групама. Други је резервисан за прваке савеза рангираних од 13. места наниже. Обе квалификациона правца играју се независно један од другог и сваки као коначне победнике издвоје по 5 клубова који су бити посљедњи учесници квалификација по групама. Сврха ове идеје је да се првацима слабијих лига омогући лакши приступ до Лиге шампионе кроз њихове међусобне утакмице, него против клубова из јачих европских лига који то нису учинили кроз домаће првенство.
Додатно место у фази по групама резервисано је за прошлогодишње прваке, у случају да се они не квалификују у Лигу шампиона. Ни један савез није лимитиран на слање највише четири клуба по сезони. То значи да прошлогодишњи првак, уколико се не пласира као један од четири (или мање, зависи од лиге) клуба, заузима место четвртопласираног клуба, а њега смешта на 5. место, које га води у Куп УЕФА.
Од сезоне 2015/16, победник Лиге Европе добија место у плеј офу за Лигу шампиона, а ако место резервисано за прошлогодишњег првака Лиге шампиона није искоришћено, освајач Лиге Европе улази директно у групну фазу такмичења.
Такође, гледајући спортске критеријуме, сваки клуб мора бити лиценциран од стране савеза из којег долази како би учествовао у Лиги шампиона. Да би добио лиценцу, клуб мора задовољити одређене инфраструктурне и финансијске услове.
Контроверза се догодила када се Ливерпул, који је освојио Лигу шампиона 2004/05, није успео квалификовати међу четири најбоља клуба у Премијер лиги. ФС Енглеске је одлучио да ће ФК Евертон (који је био четврти) узети последње место. УЕФА је донела одлуку да оба клуба могу наступити у Лиги шампиона. Ливерпул је почео од првог кола квалификација, а Евертон од трећег. Ливерпул је те сезоне постао први клуб, уз словачку Артмедију, који се из првог кола квалификација квалификовао у такмичење по групама. Иста ствар је пошла за руком и БАТЕ Борисову и Анортозису у сезони 2008/09. Ливерпул је у сезони 2004/05. постао и прва клуб који је из првог кола кв. дошао до нокаут фазе Лиге шампиона.
Манчестер јунајтед, Барселона, Реал Мадрид и Порто су клубови који је највише пута учествовали у такмичењу по групама, 20 пута.
Remove ads
Систем такмичења
Такмичење почиње са четири кола квалификација. Зависно од коефицијента лиге из које долазе и позиције коју су остварили претходне сезоне клубови се укључују у Лигу шампиона у неком од ова четири кола квалификација. Клубови са већим коефицијентима су носиоци и они се не могу сусрести међусобно у оквиру једног кола квалификација. У сваком колу играју се по две утакмице једна кући и једна у гостима.
Од сезоне 2009/10. почевши од трећег кола квалификација клубови су подељени на два дела, један за националне прваке и један за клубове који су квалификације обезбедили завршивши у националном првенству од 2-4. места, а то је урађено да би се националним првацима олакшао пут до такмичења по групама. Исти систем за прваке и остале клубове функционише и у последњем колу квалификација, плеј офу, одакле се победници придружују клубовима који су се кроз пласман у домаћој лиги пласирали директно у групе Лиге шампиона и прошлогодишњем победнику. Клубови који су поражени у трећем колу квалификација и плеј офу Лиге шампиона своје такмичење настављају у Лиги Европе.
Након завршених квалификација 32 клуба бивају подељена у осам група од по четири екипе. Игра се мини-лига у којој сваки клуб са сваким од три противника игра кући и на страни. На крају два првопласирана се пласирају у осмину финала Лиге шампиона, док трећепласирани наставља такмичење у Лиги Европе.
Шеснаест клубова игра даље у завршници, почевши од осмине финала, победници улазе у четвртфинале, полуфинале и на крају се два најбоља срећу у финалу.
На све утакмице које клубови играју у квалификацијама и завршници, осим финала, односи се правило гола у гостима, а ако се на тај начин не може одредити победник играју се продужеци (два по 15 минута) те се на крају изводе пенали. УЕФА је 24. јуна 2021. одобрила предлог за укидање правила гостујућих голова у свим УЕФА-иним клупским такмичењима од сезоне 2021–22. Финале се игра на предодређеном стадиону (не нужно неутралном) и игра се само једна утакмица.
Извлачење парова и група је направљено тако да се клубови из исте земље не могу срести пре четвртфинала.
Систем такмичења који се тренутно користи је усвојен 2009. године.
Remove ads
Химна
Химна Лиге шампиона је свечана песма по имену , композитора Тонија Бритена. Изводи је Краљевска филхармонија, а пева хор Академије Св. Мартина, на три УЕФА-ина службена језика: енглеском, немачком и француском језику. Химна се изводи пре почетка сваке утакмице од плеј-оф фазе па до финала Лиге шампиона. Химна траје око три минута, а занимљиво је да никада није била пуштена у комерцијалну употребу.
Финансије
Лига шампиона је високо профитабилно такмичење, поготово за клубове који се пласирају у групну фазу. УЕФА свим клубовима учесницима дели део новца оствареног продајом ТВ права и то на следећи начин (суме су у еврима; закључно са сезоном 2019/20):[1]
- Прелиминарна квалификациона рунда: 230.000€
- Прво коло квалификација: 280.000€
- Друго коло квалификација: 380.000€
- Треће коло квалификација: 480.000€
- Плеј-оф:
- Победници: добија онолико колико је загарантовано за учешће у групној фази ЛШ
- Поражени: 5.000.000€
- Групна фаза: 15.250.000€
- Победа у групној фази: 2.700.000€
- Нерешено у групној фази: 900.000€
- Осмина финала: 9.500.000€
- Четвртфинале: 10.500.000€
- Полуфинале: 12.000.000€
- Финале
- Поражени: 15.000.000€
- Победник: 19.000.000€
Поред овога, клубови кроз продају карата, дресова и спонзорства осигуравају знатна средства управо захваљујући игрању у Лиги шампиона.
Remove ads
Спонзори
Када је нови систем Лиге шампионе основан 1992. године, одлучено је да максимум осам компанија може бити спонзор турнира. Спонзорске табле могу се видети око терена.
Спонзори УЕФА Лиге шампионе за циклус 2021—2024. су следећи:[2]
- Expedia Group[3]
- Expedia
- FedEx[4]
- Heineken N.V.[5]
- Heineken (осим у Босни и Херцеговини, Норвешкој, Француској и Турској)
- Heineken Silver
- Heineken (осим у Босни и Херцеговини, Норвешкој, Француској и Турској)
- Just Eat Takeaway[6]
- 10bis (само у Израелу)
- Bistro (само у Словачкој)
- Just Eat
- Lieferando (само у Аустрији и Немачкој)
- Pyszne (само у Пољској)
- Takeaway (само у Белгији, Бугарској, Луксембуругу и Румунији)
- Thuisbezorgd (само у Холандији)
- Mastercard[7]
- PepsiCo[8]
- Pepsi
- Pepsi Max
- Lay's
- Walkers (само у Ирској и у УК)
- Ruffles (само у Турској)
- Chipsy (само у Албанији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Србији, Хрватској и Црној Гори)
- Gatorade
- Sony[9]
- Socios.com[10]
Adidas је секундарни спонзор и задужен је за производњу званичне лопте која се користи у такмичењу — Adidas Finale. Macron снабдева опрему коју носе судије.[11] Hublot је такође секундарни спонзор.[12]
Remove ads
Трофеј
Сваке године се победнику Лиге шампиона додељује трофеј Купа европских шампиона, који се у том облику додељује од 1967. године. До сезоне 2008/09, важило је да клуб који освоји Лигу шампиона добија тај трофеј који се мора вратити УЕФА-и два месеца пре следећег финала. Сваки победник је добијао мању копију трофеја у стално власништво. Клубови који су освојили три титуле првака Европе заредом или пет укупно добијали су трофеј у трајно власништво, а УЕФА би за следећу сезону правила нови. То је успело да оствори пет клубова у историји:[13]
- ФК Реал Мадрид, освајањем првих пет такмичења од 1956. до 1960;
- ФК Ајакс Амстердам, освојивши три титуле заредом од 1971. до 1973;
- ФК Бајерн Минхен, освојивши три титуле заредом од 1974. до 1976;
- ФК Милан, освајањем пете титуле 1994;
- ФК Ливерпул, освајањем пете титуле 2005.
Од поменуте сезоне па надаље, званичан трофеј остаје све време код УЕФА-е и клубови добијају реплику истог.[13]
Remove ads
Победници
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
Remove ads
Рекорди и статистике
Успеси по клубовима
Финале Лиге шампиона је највећа и најважнија утакмица у оквиру европског клупског фудбала. Стадион на којем се финале игра бира се две сезоне пре утакмице од стране УЕФА-е.
Прво финале је одиграно 13. јуна 1956. на стадиону Парк принчева у Паризу. Последње финале је одиграно 28. маја 2022. године на стадиону „Стад де Франс” у Сен Денију, између Реал Мадрида и Ливерпула. У тој утакмици, победио је Реал Мадрид са 1 : 0.
Досад, највише финала је одржано на стадионима Хејсел (до трагедије 29. маја, 1985), старом Вемблију и Пратеру (Ернст Хапел), по четири. Што се тиче градова, финалисте су највише пута угостили Париз и Лондон, чак пет пута, док је од држава Италија била домаћин осам пута.
Шпански Реал Мадрид је највише пута освојио Лигу шампиона, укупно 15 титула. Други по успеху је италијански Милан (7), а иза њега долазе Ливерпул и Бајерн Минхен (по 6), Барселона (5) и Ајакс (4).
Успеси по државама
Најбољи стрелци свих времена
- Не укључује и квалификационе утакмице
- Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.
Најбољи стрелци по сезонама
По државама
Највише наступа свих времена
- Укључује и квалификационе утакмице
- Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.
Remove ads
Види још
Напомене
- Клуб долази из Србије која је тада била део СФР Југославије као СР Србија.
- Немачка је до 1989. године била подељена на Западну Немачку и Источну Немачку. До тада, једино су западнонемачки клубови учествовали у финалима такмичења.
- Клубови долазе из Србије која је тада била део СФР Југославије као СР Србија.
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads