Марија Качињска

Марија Хелена Качињска (пољ. ; Мјадзељски рејон, 21. август 1942^[1] — Смоленск, 10. април 2010) била је Прва дама Пољске у периоду од 2005 — 2010. године и супруга председника Леха Качињског.^[2][3]

Марија Качињска
Име при рођењу	Марија Хелена Мачкевиц
Датум рођења	(1942-08-21)21. август 1942.
Место рођења	Мјадзељски рејон,  Трећи рајх
Датум смрти	10. април 2010.(2010-04-10) (67 год.)
Место смрти	Смоленск,  Русија
Универзитет	Универзитет у Гдањску
Супружник	Лех Качињски
Деца	1
Политичка странка	Право и правда
Мандати Прва дама Пољске 23. децембар 2005 — 10. април 2010. Председник Лех Качињски Претходник Јоланта Квасневска Наследник Ана Коморовска

Биографија

Качињска је рођена 21. августа 1942. године у селу Мачава у Мјадзељском рејону^[4][5] Њен отац био Чеслав и служио је Домовинску армију, а мајка Лидија Мачкевиц.^[6]
Основно и средње образовање завршила је у граду Рапка-Здрој у јужном делу Пољске. Студирала је транспортну економију и спољну трговину у Сопоту на Универзитету у Гдањску.^[6] Након што је дипломирала 1966. године радила је у Поморском институту у Гдањску, где је упознала свог будућег мужа Леха Качињског, 1976. године. Пар се венчао 1978. године^[6] и имали су ћерку Марту.^[6] Поред матерњег пољског, Марија је течно говорила енглески, француски, руски и помало шпански језик.^[6]
Погинула је 10. априла 2010. године, када се авион у којем је био и њен супруг срушио на аеродрому у Смоленску.^[6]

Смрт

Главни чланак: Авионска несрећа у Смоленску 2010.

На дан 10. априла, у 10:41 по московском времену, Марија Качињска и њен супруг, председник Пољске Лех Качињски, погинули су када се пољски авион Тупољев Ту-154 срушио приликом покушаја слетања на аеродром у граду Смоленску. Свих 89 путника и чланова посаде су погинули.^[7]
Марија и њен супруг Лех Качињски путовали су заједно са неколико пољских владних званичника у Русију поводом обележавања 70. годишњнице Катињског масакра у Другом светском рату.^[8]

Сахрањена је заједно са супругом 18. априла 2010. године у краљевској гробници у Вавелској катедрали у Кракову.^[9]
Након смрти, њена ћерка Марта пронашла је њен дневник, што је изазвало интересовање многих издавача који су желели да га откупе и пласирају у продају. Ипак, Марта Качињска је задржала дневник, јер је сматрала да је превише драгоцен и није открила садржаје из њега.^[10]

Награде и признања

• Велики Крст ордена пољског Реститута (16. април 2010. године, постхумно)
• Велики Крст ордена Витолда Великог (15. април, 2009. године у Литванији)^[11]
• Орден Републике Малте (26. јануар 2009. године, Малта)
• Велики Крст ордена Хенрика Морепловца (1. септембар 2008. године, Португал)
• Велики Крст ордена Малтешског витешког реда (14. мај 2008. године)