Мари-Жозе Перек
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Мари-Жозе Перек (фр. ; Бас-Тер, 9. мај 1968.) је некадашња француска атлетичарка, трострука олимпијска шампионка која се специјализовала за трке на 200 и 400 метара.[1] Рођена је у француској прекоморској области Гвадалупе. Преселила се у Париз када је имала 16 година.[2]
Remove ads
Атлетска каријера
Перек је први пут представљала Француску у дисциплини 200 метара на Олимпијским играма 1988. у Сеулу,[2] где је стигла до четвртфинала.[3] Освојила је титулу светске првакиње у трци на 400 метара на Светском првенству 1991. у Токију.[4] Ново злато у истој дисциплини освојила је на Светском првенству 1995. у Гетеборгу.[5] Своју прву златну олимпијску медаљу освојила је на 400 метара на Олимпијским играма у Барселони 1992.
Трчала је 200 и 400 метара на Играма у Атланти 1996. и победила у обе трке.[2][6][7] Перек је тада победила на 400 метара у времену новог олимпијског рекорда од 48,25 секунди.[3][8] Након 23 године је Салва Еид Насер, у октобру 2019. године, трчала брже и потиснула Перек на четврто место на листи најбржих спринтерки свих времена на 400 метара.[8][9]
Перек је освојила златну медаљу и у трци штафета 4 × 400 метара на Европском првенству 1994. у Хелсинкију.[10] 1997. прешла је на 200 метара, али се повукла у полуфиналу Светског првенстванакон што је задобила повреду бутног мишића приликом загревања.[3][11] У марту 1998. дијагностификована јој је мононуклеоза, и дуг опоравак ју је приморао да паузира са такмичењима до следеће године.[11]
22. септембра 2000. повукла се неколко дана пре старта трка на 200 и 400 метара на Играма у Сиднеју 2000. Перек је тврдила да су јој претили и вређали откако је стигла у Аустралију и да је локална штампа, која је подржавала аустралијску атлетичарку Кети Фриман, покушавала да саботира њене шансе да освоји злато на 400 метара.[12][13]
Током каријере, Перек је тренирала углавном у Лос Анђелесу.[14] Званично се повукла из такмичарске атлетике у јуну 2004. са 36 година.[10][15]
Remove ads
Живот након повлачења из атлетике
Перек је уписала најбољу француску пословну школу ЕССЕК и дипломирала 2007. са звањем мастера из спортског менаџмента.[15]
Чланица је клуба „Шампиони за мир“,[16] групе од више од 70 познатих елитних спортиста посвећених промовисању мира у свету кроз спорт, коју је створила међународна организација Мир и спорт (Peace and Sport), са седиштем у Монаку.[17]
Перек је учествовала на француском ријалити музичком такмичењу Маскирани певач, изводећи Стромајеву „Папаутаи“ и Анжелину „Balance ton quoi“ пре него што је елиминисана у првој епизоди.[18]
26. јула 2024. Перек и џудиста Теди Ринер запалили су олимпијски пламен на церемонији отварања Олимпијских игара 2024. у Паризу.[19]
Remove ads
Породица
Мари-Жозин партнер је француски скијаш слободног стила Себастијен Фукра. Имају једно дете, сина по имену Нолан, рођеног 30 марта 2010.[20]
Награде
Француски председник Франсоа Оланд је 9. октобра 2013. у Јелисејској палати доделио Перек Национални орден Легије части (фр. ). Оланд ју је тада описао као „једну од најсјајнијих спортисткиња у историји француске атлетике”. Још 1996. Перек је добила Национани орден Витеза Легије чассти (фр. ).[21]
Перец је уврштена у ИААФ Кућу славних у новембру 2013.[22]
Remove ads
Лични рекорди
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads