Масурица

Масурица је насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 986 становника.

Масурица
Масурица - основна школа и сеоски дом
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Општина	Сурдулица
Становништво
— 2022.	986
Географске карактеристике
Координате	42° 39′ 35″ С; 22° 09′ 23″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	716
Масурица Масурица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака

Прошлост

По селу Масурици названи су предео (висораван), истоимена река и срез у Врањском округу (од 1879).^[1] Сам појам "масур", је изгледа илирског порекла.

За време Турака у Масурици се налазила њихова ковница гвожђа, од које су остале велике гомиле шљаке. Било је то иначе древни рударски крај, а Масурица - "рудно место". Ту су прављени алати и оружја.^[2] После 1878. године из места се иселило и 31 кућа муслиманских Цигана, који су се традиционално бавили топљењем гвоздене руде и касније ковачким занатом.

У време Првог српског устанка 1807. године у предео Масурицу је доспео са својим устаницима јагодински кнез Цветко. Лесковачки војвода Стреља је контролисао околину имеђу Ниша и Лесковца. Кнезу Милоју Јовановићу су биле подређене локалне вође побуњеног народа, од којих је од села Масурице био Стојановић.^[3]

Арнаути су се до 1878. године агресивно ширили по вековним српским територијама, тако су и Масурицу и Варденик (у којем су побили чобане а остале раселили)^[4] запосели потискујући и асимилујући Србе. Абдулрахман, угледни Арнаутин из Масурице био је српског порекла. Он је иначе писаном телеграфском молбом тражио да село остане под Србима, а никако не под Бугарима и Турцима.^[5] Албанци су прво унајмљивани као чувари села, па би се временом умножили и осилили да би затим терорисали српско становништво. Дана 12. јануара 1878. године српска војска са устаницима је покорила арбанашко велико село Масурицу.^[6]

Село Масурица се налазило у Масуричком срезу након ослобођења од Турака. Ту је 1879. године пописано 56 кућа, са 602 становника. Број писмених мушкараца Арнаута је био велики, а број пореских глава износио је 96.^[7] Године 1882. било је већ 65 кућа Срба насељеника у том месту, након исељења великог броја Арнаута.

По административној подели из 1901. године Масурица је са још осам села у саставу Сувојничке општине.^[8]

Током Балканских и Првог светског рата вођене су борбе око Масурице. Четничку чету војводе Косте Пећанца. дочекала је пред местом бугарска окупациона војска 1917. године.

За време Другог светског рата сви становници места су од стране бугарске полиције и војске били малтретирани. Много њих је било и убијено заслугом једног мештанина Бугарина. Масурица је горела у лето 1942. године. Село су окупаторски војници палили још четири пута током 1943. године. Дана 13. септембра 1943. године запалили су Бугари под командом капетана Џунглова село Масурицу, и убили 47 мештана. По другом извору након опкољавања села изгорело је 30 кућа и побијено 60 житеља, од којих су неки били заклани.^[9] Био је то нарочито свиреп злочин, јер су у ватру починиоци бацали жене и децу.^[10]

За време турске власти до 1878. године у Масурици је радила турска мушка школа.^[11] У месту је прорадила српска школа много касније, тек између два светска рата.

Демографија

У насељу Масурица живи 941 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,4 код мушкараца и 38,4 код жена). У насељу има 386 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[12] Година Становника 1948. 1.111 1953. 1.221 1961. 1.198 1971. 1.233 1981. 1.351 1991. 1.267 1.246 2002. 1.245 1.283 2011. 1.223 2022. 986

Етнички састав према попису из 2002.‍[13]
Срби			1.047	84,09%
Роми			175	14,05%
Бугари			6	0,48%
Муслимани			1	0,08%
Македонци			1	0,08%
непознато			14	1,12%

Становништво према полу и старости^[14]

м ж ? 9       9 80+ 9       14 75—79 12       18 70—74 34       25 65—69 42       47 60—64 27       42 55—59 31       22 50—54 51       34 45—49 36       41 40—44 43       39 35—39 34       47 30—34 37       33 25—29 50       36 20—24 47       39 15—19 43       50 10—14 37       43 5—9 50       33 0—4 37       44 Просек : 37,4 38,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	229	258	285	312	339	334	386

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	49	101	89	79	28	20	13	4	2	1	3,23

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	505	121	343	28	9	4
Женски	496	80	334	72	7	3
УКУПНО	1.001	201	677	100	16	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	205	20	0	0	67
Женски	119	11	0	0	37
Укупно	324	31	0	0	104
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	13	7	12	0	16
Женски	2	0	12	1	1
Укупно	15	7	24	1	17
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	30	12	5
Женски	0	1	2	11	28
Укупно	1	2	32	23	33
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	20
Женски	0	0	0	13
Укупно	1	0	0	33