Менетије

Менетије (грч. ) је у грчкој митологији било име неколико личности.

Етимологија

Име Менетије значи „онај који прскоси судбини“ или „нарушена снага“.^[1] Његово име потиче од грчке речи , која има значења моћ, сила, дух, страст и , што значи „несрећан“ или „осуђен“. Хесиод је титана Менетија називао , односно охолим, дрским и насилним човеком.^[2]

Титан

Сматран је божанством насилног беса, хитре акције и људске смртности.^[2] Менетије је био син титана Јапета и Океаниде Климене (према Хесиодовој теогонији или Азије према Аполодору^[2]), Атлантов, Прометејев и Епиметејев брат. У складу са значењем његовог имена, Зевс је га је ошинуо муњом и бацио у Тартар или због тога што се борио против њега, а на страни титана или због његове охолости и дрскости.^[3] Могуће да је био поистовећен са Менетом или Буфагом.^[2]

Патроклов отац

Менетије је било име Акторовог и Егининог сина, рођеног у Опунту у Локриди. Био је ожењен Санелом, Периподом или Полимелом, а син му је био Патрокло, Ахилов пријатељ. Патрокло је случајно, у игри убио свог пријатеља Клитонима, па је син био протеран у Фтију краљу Пелеју и тамо је остао до почетка тројанског рата.^[3] Менетију се приписује да је први увео пошовање Херакла као хероја у Опунту у Локриди, што је подразумевало и приношење животиња као жртве.^[1]

Ахејски ратник

Био је Елефеноров пријатељ кога је у тројанском рату убио Еурипил.^[4]