Мермер (митологија)

Мермер (грч. [] — Мермерос, лат. — Мермерус) је у грчкој митологији било име више личности.

Етимологија

Име Мермер има значење „потиштен бригом「.^[1]

Митологија

1. Феров син, унук Јасона и Медеје. Био је вешт у справљању отрова^[2], које је после поседовао његов син Ил.^[3] Такође, писало се да је од баке наследио способност да буде добар трговац.^[4] Имао је и кћерку Ефиру.^[2]
2. Син Јасона и Медеје, кога су још звали и Мормор или Макареј. Њега и његовог брата је у наступу љубоморе убила њихова мајка у Коринту. Паусанија наводи да је погинуо или док је ловио лавове^[2] или су га Корићани каменовали до смрти, озлојађени због убиства Глауке и Креонта.^[1]
3. Овидије спомиње Мермера у својим „Метаморфозама「 као једног од кентаура.^[2]
4. У Хомеровој „Илијади「 је поменут јунак Мермер који је погинуо у тројанском рату.^[5]