Метеоцунами

From Wikipedia, the free encyclopedia

Метеоцунами
Remove ads

Метеоцунами (метеоролошки цунами)[1] је хидролошка појава метеоролошког порекла која се јавља услед разлике у ваздушном притиску. Настаје најчешће у Средоземном мору крај обала Италије, Шпаније и Хрватске, као и у приобаљу Јапана и САД. У односу на цунами који настаје услед тектонских покрета, метеоцунами је малих димензија.

Thumb
Метеоцунами у Сиутадели

Назив

Назив ове метеоролошке и хидролошке појаве представља спој две речи — метео (грч. ) у значењу временски, онај који има везе са временским приликама и цунами (јап. ) у значењу лучки талас. У Шпанији је ова појава позната под именом „рисага「 (шп. ), у Италији се назива „маробијо「 (итал. ), а у Јапану „абики「 (јап. ). Малтежани метеоцунами називају „милхуба「 (малајс. )[2]. На Јадранском приморју у Хрватској појава је позната по народном називу — „шћига「[3].

Remove ads

Постанак

Thumb
Постанак метеоцунамија

Метеоцунами се често поистовећује са појавом која се назива сеш, а суштински она је један део метеоцунамија. За разумевање постанка ове појаве потребно је анализирати две компонете — сеш и тежински талас у атмосфери.

Сеш представаља колебање језерске, заливске и морске воде најчешће услед нагле промене у атмосферском притиску. Код појаве сеша ниво воде се наизменично диже и спушта на различитим странама басена[4][5]. Тежински талас је брза и нагла осцилација атмосферског притиска на малом подручју, углавном узрокована кретањем фронтова или наглим узлазним струјањима ваздуха, обичну за време олуја и временских непогода[6].

Да би дошло до развоја метеоцунамија осим две поменуте компоненте, неопходно је да се промене одвијају у правцу обале и да ширина залива, дубина басена и топографија дна буду погодни за његов настанак[7].

Када дође до пораста притиска од на пример 5 милибара, то се манифестује падом нивоа мора за 5 cm. Ако је брзина колебања притиска једнака брзини кретања морских таласа, јавља се Праудманова резонанција[8]. Праудманову прати Гринспенова резонанција која се односи на кретање поремећаја притиска и таласе који се крећу уз обалу[9]. Континентални праг (шелф) својом топографијом утиче на увећање таласа будући да се они суочавају са смањењем дубине и самим тим се одбијају од дно басена[10].

Remove ads

Забележени догађаји

Највећи икада забележен метеоцунами догодио се у Велој Луци на острву Корчула у Хрватској, 21. јуна 1978. године и његова висина је износила 5,9 m[11].

Више информација Место, Држава ...

Види још

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads