Метрорагија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Метрорагија је абнормално крварење између редовних менструалних периода. Постоји мало података о преваленцији метрорагије код адолесцената. Уобичајени узроци метрорагије су трудноћа, употреба одређених контрацептива и интраутериних уређаја и полно преносивих болести. Остали узроци укључују поремећаје згрушавања крви, гениталне трауме, туморске процесе, поремећаје функција жлезда са унутрашњим лучењем, инфекције попут туберкулозе, и нарушено опште здравствено стање организма.[1]
При узимању историје болести треба се фокусирати на питања која из напред наведене етиологије и на пратеће симптоме као што су болови у стомаку и вагинални исцедак. Комплетни преглед карлице, укључујући преглед спекулаумом, а друге методе прегледа треба узети у обзир када су присутни други симптоми.[1]
Дијагностичко испитивање и лечење зависе од етиологије метрорагије. Као и код било које друге менструалне тегобе, трудноћу треба искључити одмах на почетку прегледа.[2]
У случају неблаговремено постављене дијагнозе и неадекватног лечења постоји могућност озбиљних доживотних компликација. Узроци ове аномалије су, генерално, локални, односно унутар материце или карлице. Његови општи узроци могу бити повезани са жлездама са унутрашњим лучењем или са општим здравственим стањем.[1]
Remove ads
Терминологија
Да се не би крварења из материце мешала са другим медицинским терминима везаним за проблеме са менструацијом, кроз историју уведени су и /или коришћени ови термини:[3]
Менорагија (Menorragia- продужено крварење) је ненормално повећање менструалног тока или трајања менструације, али са нормалним интерменструалним интервалима. То се дешава када менструација пређе границу од седам дана или подразумева губитак крви већи од 80 мл. У пракси се овај губитак обично не квантификује, па се узима у обзир само код оних жена код којих омета њихов нормалан живот.Иако су обилна менструална крварења честа међу женама у менопаузи, већина жена не доживљава крварење током менструације као обилно или довољно дуго да га дефинише као менорагију.
Полименореја (Polymenorrea) је честа и обилна менструација, због повећања количине менструалног тока и скраћивања интерменструалног интервала. Синоним је за менорагију и хиперменореју.
Аменореја (Amenorrea) је одсуство менструације дуже од 90 дана.
Олигоменореја (Oligomenorrea) коју неки аутори називају и опсоменореја (Opsomenorrea)[4] су дужи менструални циклуси (који трају више од 35 дана). Она у укупном збиру доводи до мањег броја годишњих менструалних циклуса.
Полименореја (Polimenorre) су краћи менструални циклуси, која у укупном збиру доводи до већег броја менструалних циклуса циклуса годишње.
Хипоменореја (Hipomenorrhoea) је један је од поремећаја менструалног циклуса у коме се менструације јављају у редовним временским размацима, али су краткотрајне и оскудне.
Хиперменореја (Hipermenorrea) је један је од поремећаја менструалног циклуса који се карактерише великим губитком крви, док је трајање крварења и временски интервал између њих потпуно нормалан. Узроци су органски и функционални, односно генитални (ендометриоза, миоми материце, полипи, хронично запаљење слузокоже материце, упала јајника) и екстрагенитални (поремећаји коагулације крви, висок крвни притисак, болести бубрега).
Remove ads
Епидемиологија
Промене у менструалном циклусу су уобичајене прве две године након прве менструације (менархе) и задње три године пре менопаузе
Иако метрорагија погађа приближно 15-20% жена у неком тренутку њиховог живота, саветује им се да се у случају њене појаве обавезно јаве на преглед гинекологу.
Етиологија
Крварење из материце између менструалних периода је чест проблем, посебно за тинејџерке и жене у менопаузи, и може бити узрокована:
- неравнотежом хормона (неравнотежа је понекад узрокована неправилном употребом хормонских лекова, као што су контрацепцијске пилуле)
- полипима, израслинама на грлићу материце (отвор материце) или унутар материце; полипи су обично неканцерогени,
- фиброидима, који су неканцерозни израслине у материци,
- инфекцијом или упалом материце, грлића материце или вагине,
- ерозијом грлића материце (губитак површинског слоја грлића материце)
- употребом спирале (интраутерини уређај за контролу рађања) или пилула за контролу рађања
- ендометриозом (ткиво материце које расте изван материце)
- адхезијама материце (ожиљкастим ткивом унутар материце)
- сувим зидовима вагине, као последица смањеног нивоа естрогена након менопаузе,
- хроничним медицинским проблемима (на пример, проблеми са штитном жлездом, шећерном болести и проблеми са згрушавањем крви)
- неким лековима, попут разређивача крви,
- стресом,
- раком грлића материце или раком других делова материце и вагине
Крварење након менопаузе
Крварења која се јављају 6 или више месеци након престанка менструације најчешће су последица рака грлића материце или ендометријума (35 до 50%), и /или веће дозе естрогена, или њихове неправилне примене. Остали узроци су:
- атрофични колпитис,
- повреда, полипи,
- артеријска хипертензија,
- субмукозни миоми,
- трофични чиреви грлића материце који настају након пролапса материце,
- болести крви
- тумори јајника који производе естроген.
Ова врста крварења је обично безболна, изузев ако није праћено појавом инфекције или тумора. Крварење може бити врло изражено, од ружичастих мрља на вешу до масивних, које трају данима или месецима.
Клинички значај
Разни гинеколошки проблеми повезани су са абнормалном менструацијом. Инвазивни рак грлића материце може изазвати менометрорагију или посткоитално крварење, или обоје. Трудноћа из јајовода може изазвати олигоменореју праћену метрорагијом. Миоми материце, карлична ендометриоза, карлична инфламаторна болест, аденомиоза и дисфункционално крварење из материце могу изазвати менорагију. Аденоматозна ендометријална хиперплазија и ендометријални аденокарцином могу изазвати постменопаузално крварење. Функционални тумори јајника могу изазвати разне менструалне абнормалности, у зависности од хормона који тумор производи. Нормална интраутерина трудноћа је најчешће објашњење за олигоменореју праћену аменорејом.
Ако се крварење јави пре осталих знакова пубертета, мора се узети у обзир могућност малигнитета, страног тела у вагини или друге трауме.
Здраве одрасле жене обично менструирају нормално. Међутим, пацијенткињи се не може гарантовати потпуно здравствено стање само зато што јој је менструација нормална, иако се жене које нормално менструирају обично осећају боље и сматрају себе здравима. С друге стране, пацијенткиња ће вероватно сматрати абнормалну менструацију знаком лошег здравља. То може бити манифестација или опште медицинске болести или специфичног гинеколошког проблема. На пример, олигоменореја и аменореја могу бити повезане са хипотиреозом, или исти менструални проблем може бити повезан са туберкулозом. Тромбоцитопенија може бити повезана са менорагијом или метрорагијом, или са оба.[2]
Remove ads
Дијагноза
Дијагноза обухвата анамнезу, физикални (гинеколошки) преглед и допунска испитивања, који укључују:
- Биопсија ендометријума: узимање узорак ткива из унутрашњости материце, које се затим прегледа под микроскопом.
- Лабораторијски преглед вагиналног бриса - могу се открити малигне ћелије, бактерије и ћелије ендометријума (базалне ћелије, док постоје само оне са естрогеном или туморима јајника који производе овај хормон). У
- Аспирациона киретажа (усисавања) једна је од метода за постављање дијагнозе.
- Ултразвучно скенирање: звучни таласи се користе за снимање материце, јајника и карлице. Ултразвучна сонда се може ставити на доњи део стомака или убацити у вагину.
- Хистероскопија: преглед танком металном цеви са сићушном камером која се убацује кроз вагину и грлић материце у материцу. Методао омогућава преглед унутрашњости материце.
- Сонохистерограм: ултразвучни преглед који се обавља након убризгавања течности кроз цев у материцу. Овај тест омогућава дијагнозу поремећаја слузокоже материце, попут миома.
Remove ads
Терапија
Лечење зависи од узрока метрорагије. На пример, ако је крварење узроковано хормонском неравнотежом, лекар ће прописати хормоне, а ако се ради о израслинама или туморозним променама саветовати оперативни захват. У случају јаког крварења, пацијенткиња се ставља у лежећи положај са главом нижом од карлице и ногу, и одмах дају седативе, инфузије и трансфузије крви. Ако је нередовно крварење узроковано смањеном функцијом штитне жлезде, започиње лечење хормонима штитасте жлезде.
Могући хируршки третмани укључују:
- Киретажа је најбољи начин за заустављање крварења. Њом се ткиво материце струже или усисава, а хистолошким прегледом киретажом прикупљеног материјала поставља се дијагноза метрорагије. Након киретаже, може се применити вишемесечна хормонска терапија.
- Хистероскопија, на пример за уклањање полипа
- Хистеректомија, односно уклањање материце ако је крварење упорно и не престаје након киретаже и других облика лечења., Према индикацијама материца се може уклонити заједно са јајницима (хистеректомија и аденексектомија).
- Хируршко уклањање, зрачење и хемотерапија или било која комбинација ових третмана код тумора гениталија.
Дужина трајања ефеката лечења зависи од узрока и начина лечења проблема.
Лечење метрорагије након менопаузе је болничко. Сва хормонска терапија је искључена. Киретажа и аспирација полипа (ако постоје) доводе до излечења код 50% пацијената. Ако пацијенткиња није на хормонској терапији, а крварење није престало након друге киретаже, уклањају се материца и јајници (хистеректомија и аденексектомија).
Remove ads
Компликације
Дуготрајно и обилно крварење може довести до анемије, али и додо различитих инфекција. Бенигни тумори могу бити узрок неплодности, а малигни узроци метастаза опасних по живот.
Прогноза
Ако узрок крварења није рак, киретажа нормализује менструални циклус, без икакве друге терапије у 50% до 60% случајева. Применом прогестерона или хормона штитасте жлезде (ако је потребно) након киретаже постиже се нормализација стања у још 10 до 15% случајева
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads