Међешеђхаза

Међешеђхаза (мађ. , мађ. ) је мањи град у жупанији Бекеш у Мађарској. Насеље се простире на површини од 64,32 km² и има 3.558 становника (2015).

Међешеђхаза мађ.
Тријанонски споменик
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Велика јужна равница
Жупанија	Бекеш
Срез	Мезековачхаза
Становништво
Становништво	‍
—	3.558[1]
— густина	36,16 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	46° 30′ С; 21° 02′ И
Временска зона	(), лети ()
Површина	64,32 km2
Међешеђхаза Међешеђхаза на карти Мађарске
Поштански број	5666
Позивни број	(+36) 68
Веб-сајт
http://www.medgyesegyhaza.hu/

Јеврејска заједница у граду настала је у другој половини 19. века и већина њих се бавила трговином житом.^[2] Синагога је изграђена 1870. године и општина је имала јеврејску школу. Године 1942. млади Јевреји из града су послати на принудни рад, један део, а други је пслат на украјински фронт, где су се Мађари борили заједно са Немцима.

Године 1944, након што су Немци ушли у Мађарску, сви локални Јевреји су покупљени и коначно пребачени у Бекешчабу. Већина их је одведена у концентрациони логор Аушвиц.^[3]

После рата, 20 преживелих се вратило у град. Јеврејска заједница се реорганизована, али се веома брзо расформирала.^[4]

Политика

Тренутни градоначелник Међешеђхаза је др Бела Нађ (независни).

Локална Скупштина општине има 6+1 одборника подељених у ове политичке партије и савезе:^[5]

	Партија	Седишта	Савет 2014.
	Фидес-KDNP	3
	Независтан	2
	(МСЗП-ДК-Заједно-Либерали)	1

Градоначелници од 1990
Др. Бела Нађ (Савез слободних демократа)	1990–2010
Мартон Рук (Фидес)	2010–2014
Др. Бела Нађ (независтан) - II.	2014–

Демографија

У 2001. години, 95% становништва насеља изјашњавало се као Мађари, 3% Словаци, 1% Румуни и 1% других (углавном Рома или Немаца) националности.^[6]

Током пописа 2011. године, 92,2% становника се изјаснило као Мађари, 0,4% као Роми, 0,2% као Немци, 2,2% као Румуни, 2,9% као Словаци и 0,2% као Украјинци (7,7% се није изјаснило). због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 30,7%, реформисани 3,5%, лутерани 14,7%, гркокатолици 0,4%, неденоминациони 32,3% (15,7% се није изјаснило).^[7]

У овом граду делују и румунске и словачке мањинске самоуправе.