Међународна ауто-ознака

Међународна ауто-ознака је ознака која показује у којој је држави моторно возило регистровано и обезбеђује јединствену идентификацију возила. Ранији називи за ауто-ознаку су међународно регистрационо слово^[1] или међународни знак за промет.^[2] Женевска конвенција за путни саобраћај из 1949. г. и Бечка конвенција за путни саобраћај из 1968. г. је зову означавајући знак државе регистрације.

Међународна
ауто-ознака за Србију

Додела ознака је у надлежности Економске комисије УН за Европу као публикација Јединствени знакови коришћени на возилима у међународном саобраћају (енгл. , скр. ),^[3] одобрена од стране Женевске конвенције за путни саобраћај^[4] и Бечке конвенције за путни саобраћај.^[5] Многе ауто-ознаке које су дефинисане након усвајања стандарда се поклапају са двословним и трословним кодовима. Југоисточни азијски Договор ... за обављање прекограничног превоза робе и људи користи и и кодове: кодове користе Бурма (), Кина () и Камбоџа (); кодове користе Тајланд () и Лаос (); док вијетнамски код је истовремено и и код.^[6]

Женевска конвенција за путни саобраћај је ступила на снагу 26. марта 1952. године. Главна предност конвенције за возаче је обавеза држава потписница да прихвате легалност возила регистрованих у другим потписницама. Када се возило користи ван државе регистрације, мора имати међународну ауто-ознаку на задњој страни возила, одвојено од регистарске таблице.

Историја

Париска конвенција из 1909. године

Међународна конвенција у вези саобраћаја моторних возила, потписана у Паризу 1909. године, уводи приказивање јединствене национоналне ознаке на белој овалној плочици димензија 30  × 18  са црним словима. Конвенција захтева да плочица буде закачена на задњем крају возила, одвојено од регистрационе таблице. Такође, ознака је била ограничена на једно или два латинична слова.^[7]

Ознаке по Париској конвенцији из 1909. године
Држава Ознака  Аустрија  Белгија  Бугарска  Велика Британија и Ирска  Грчка  Италија  Мађарска  Монако  Немачка  Португалија  Румунија  Русија  Сједињене Америчке Државе  Србија  Француска  Холандија  Црна Гора  Шпанија  Шведска  Швајцарска

Париска конвенција из 1924. године

Међународна конвенција у вези моторног саобраћаја, потписана 1924. године у Паризу, је усвојила назив јединствени знак. Максимална дужина знака је продужена на три слова, и конвенција је дозволила доделу ознака за зависне територије које имају одвојен систем регистрације возила.^[8]

Ознаке по Париској конвенцији из 1924. године

Држава Ознака  Немачка[а]  Сједињене Америчке Државе[а]  Аустрија[а]  Белгија[а]  Бразил  Велика Британија и Северна Ирска[а]  Олдерни[б]  Гибралтар[б]  Гернси[б]  Џерзи[б]  Малта[б]  Британска Индија[б]  Бугарска[а]  Чиле  Кина  Колумбија  Куба  Данска  Гдањск  Египат  Еквадор  Шпанија[а]  Естонија  Финска  Француска[а][в]  Гватемала  Грчка[а]  Хаити  Мађарска[а]  Ирска  Италија[а]  Летонија  Лихтенштајн  Литванија  Луксембург  Мексико  Монако[а]  Панама  Парагвај  Холандија[а]  Холандска Источна Индија[г]  Перу  Персија  Пољска  Португалија[а]  Румунија[а]  Сар[д]  Краљевина СХС[ђ]  Сијам  Шведска[а]  Швајцарска[а] Сирија и Либан[д]  Чехословачка  Турска  Совјетски Савез[е]  Уругвај Originally in 1909 convention Зависна територија Уједињеног Краљевства Укључујући и Алжир, Тунис, Мароко и Француску Индију Зависна територија Холандије Француски мандат Лиге народа Србија је била потписница конвенције из 1909. г. Русија је била потписница конвенције из 1909. г.

Бечка конвенција из 1977. године

Бечка конвенција о путном саобраћају, потписана 21. маја 1977. г. замењује раније конвенције у државама потписницама. У складу са чланом 48 конвенције, јединствени знак државе и даље мора бити постављен на задњем крају возила, али сада може бити, као у ранијим конвенцијама, бели овал са црним словима, одвојено од регистарске таблице, али исто тако може бити део дизајна регистрационе таблице, у ком случају мора бити присутан и на предњој таблици.

Унутар Европског економског простора (), возила која носе регистарску таблицу у ЕУ формату не морају имати јединствени знак у виду овала. Такво означивање возила је такође прихваћено и ван ЕУ земаља.^[9] Separate signs are also not needed for Canada, Mexico and the United States, where the province, state or district of registration is usually embossed or surface-printed on the vehicle registration plate.^{[тражи се извор]}

Означавање возила у српском говорном подручју

У српском говорном подручју, прве међународне ознаке су уведене 1909. године, у Србији (), Црној Гори () и Аустроугарској ( за аустријски део царства и за подручје Мађарске).

Након уједињења у Краљевину СХС, ознака је 1919. године промењена у , а након преименовања у Краљевину Југославију 1929. године, и ознака је промењена у . Након Другог светског рата, ознака је 1953. године промењена у , која се задржала до распада државе 1992. године.

Ново-независне државе су 1992. године усвојиле нове ознаке: Словенија (), Хрватска (), Босна и Херцеговина () и Македонија (). Савезна Република Југославија је наставила да користи ознаку до преименовања у Државну заједницу Србије и Црне Горе 2003. године, када је усвојена ознака . Након разлаза 2006. године, Србија је усвојила ознаку , а Црна Гора ознаку .

Изглед ознаке

Чешка таблица у ЕУ формату

Немачка таблица у ЕУ формату

Међународна ауто-ознаке се састоји од једног, два или три латинична слова, исписана црном бојом на белом овалном пољу. Минимална висина слова мора бити 100 , а минималне димензије овала су 175  × 115 . Ознака може бити изведена на више начина: лимена плочица облика елипсе, самолепљива налепница или нацртана директно на возилу, и поставља се на задњем крају возила, обично близу регистарске таблице.

У Европи, већина земаља користи ЕУ формат таблица, где је ознака државе део дизајна, на плавом ветикалном правоугаонику на левој страни таблице.

Види још

• Списак међународних ауто-ознака држава

Спољашње везе

• „Road Traffic and Road Signs and Signals Agreements and Conventions”. UNECE. Архивирано из оригинала 16. 9. 2022. г. Приступљено 2. 11. 2022.