Међународни фонд за пољопривредни развој

Међународни фонд за пољопривредни развој, ИФАД (енгл. ) је специјализована агенција Уједињених нација, основана као међународна финансијска институција 1977. године, као један од главних последица Светска конференција о храни 1974. године. ИФАД је посвећена искорењивању сиромаштва руралних крајева у земљама у развоју. Седамдесет и пет одсто људи у свету са примањима мањим од долара дневно живи у руралним областима у земљама у развоју, али само 4% од званичне развојне помоћи одлази на пољопривреду.

Међународни фонд за развој пољопривреде
Лого ИФАД-а
Амблем УН
Скраћеница	IFAD
Датум оснивања	децембар 1977.
Тип	развојни фонд
Седиште	Рим,  Италија
Чланови	181 држава
Службени језици	енглески, француски, шпански, арапски
Председник	Алваро Ларио
Веб-сајт

Стратешка политика ИФАД-а је одређена Стратешким оквиром за ИФАД за период 2007-2010: Помагање сиромашних у руралним крајевима у циљу превазилажења сиромаштва. Седиште организације је у Риму.

Циљеви

ИФАД ће осигурати да сиромашни људи у руралним крајевима имају бољи приступ, као и вештине и организација које су им потребне како би искористили предности:

• Природних богатстава, посебно сигурног приступа земљишту и води, и бољег управљања природним ресурсима и праксе очувања средине
• Побољшане пољопривредне технологије и ефикаснијих услуга производње
• Широког спектра финансијских услуга
• Транспарентног и конкурентног тржишта за пољопривредна средства и производе
• Могућности за рурално запошљавање ван фарми и развоја предузећа
• Локалне и националне политике и процеса планирања

Све одлуке ИФАД-а имају ове принципе и циљеве на уму. Као што се види у стратешком оквиру, ИФАД-а се залаже за постизање Миленијумских циљева развоја, нарочито циља преполовљавања процента гладних и екстремно сиромашних људи до 2015.

У основи тих циљева је ИФАД-ово уверење да је потребно да сиромашни у руралним срединама буду оснажени да воде споствени развој, ако се жели искорењивање сиромаштва. Сиромашни људи морају бити у стању да развију и ојачају сопствене организације, тако да могу да унапреде своје сопствене интересе и превазиђу препреке које их спречавају од циља стварања бољег живота за себе. Они морају бити у стању да имају право гласа у одлукама и политици која утиче на њихове животе, и они морају да ојачају своју преговарачку моћ на тржишту.

Чланство

Чланице ИФАД-а

  А листа (чланице ОЕЦД-а)

  B листа (чланице ОПЕК-а)

  C листа (земље у развоју) - ратификовали чланство

  C1 подлиста (земље у Африци), C2 подлиста (земље у Европи, Азији и Пацифику) и C3 подлиста (земље у Латинској Америци и Карибима) - нису ратификовали чланство

Чланство у ИФАД-а је отворено за сваку државу која је чланица Уједињених нација или њених специјализованих агенција или Међународне агенције за атомску енергију. Управни савет ИФАД-а, са 166 земаља чланица, је највиши орган за доношење одлука, и сваку представља гувернер и помоћник гувернера. Савет се састаје једном годишње. Извршни одбор, задужен за надгледање општих операција ИФАД-а и одобравање кредита и донација, састоји се од 18 чланова и 18 помоћних чланова. Председник, који служи на четири године (једном обновљив мандат), је ИФАД-ов главни извршни директор и председник Извршног одбора. Тренутни, и пети по реду, председник је Канајо Ф. Нванзе, који је изабран за први мандат од четири године у 2009.

Чланови ИФАД-а су 163 земље чланице УН-а, уз Кукова острва и Нијуе, и оне се класификују на следећи начин: Листа (пре свега земаље чланице ОЕЦД-а), Листа (првенствено чланице ОПЕК-а) и Листа (земље у развоју). Листа је даље подељена у подлисте (земље у Африци), подлисту (земље у Европи, Азији и Пацифику), и подлисту (земље у Латинској Америци и на Карибима).

Потписници или државе касније одобрене за чланство, који још нису завршиле своје ратификационе процедуре су: Бахами (одобрена пд 2008), Маршалска Острва (одобрена од 2009) и Јемен (потписник од 1977).

Друге земље које нису чланице су: Андора, Аустралија, Бахреин, Белорусија, Бугарска, Чешка Република, Естонија, Мађарска, Летонија, Лихтенштајн, Литванија, Микронезија, Монако, Црна Гора, Науру, Палау, Пољска, Русија, Сан Марино, Србија, Сингапур, Словачка, Словенија, Туркменистан, Тувалу, Украјина, Узбекистан, Вануату, Ватикан и државе са ограниченим признањем.

Статус руралног сиромаштва

Упркос побољшањима током последњих 10 година која су извукла више од 350 милиона људи из екстремног руралних сиромаштва, глобално сиромаштво и даље остаје велики и претежно рурални феномен. ИФАД је недавно објавио извештај о руралном сиромаштву у 2011. години где се каже да је, током протекле деценије, укупна стопа екстремног сиромаштва у руралним подручјима земаља у развоју опала са 48 одсто на 34 одсто, на челу са драматичним побољшањима у источној Азији. Али, извештај такође указује на истрајност сиромаштва у руралним подручјима субсахарске Африке и Јужне Азије.

Спољашње везе

• Међународни фонд за пољопривредни развој