Министарство правде Руске Империје

Министарство правде Руске Империје (рус. ) било је једно од министарстава Руске Империје.

Министар правде је уједно био генерал-прокурор при Правитељствујушчем сенату.

Историјат

Претходник Министарства правде је био Правосудни колегијум (рус. ). Министарство је основано 8. септембра 1802. При установљавању дужности министра правде (1802), било је прописано да он у прелазном периоду преузме дужности генерал-прокурора. Године 1803. био је основан Департман министра правде и исте године у његову надлежност је стављена Комисија израде закона (рус. ). Касније је та комисија прешла у надлежност Државног савјета. Министар правде је био одговоран за надзор над свим судовима у Руској Империји, изузев црквених, војних и поморских судова. Коначно устројство Министарства прописано је 1811. године.

С дужношћу министра правде било је сједињено звање генерал-прокурора. Министар правде је вршио тужилачке дужности при Врховном кривичном суду. Министарство правде је било одговорно за сва именовања, премјештања и отпуштања судија и судског особља. Након доношења Судских статута (1864), министар правде је добио нова овлашћења у својству главног начелника реформисаног тужилаштва.

Од 1870. Министарству правде било је повјерено руковођење земљишним књигама. Након доношења уредбе о земским начелницима, који су добили бројне судске функције, и након преноса неких судских функција на Министарство унутрашњих послова, дјелокруг Министарства правде се значајно сузио. С друге стране, надлежности су се прошириле након доношења закона (1895), према којем је Главна тамничка управа била издвојена из Министарства унутрашњих послова и присаједињена Министарству правде. Министар правде је добио звање предсједника Повјереничког друштва о тамницама.

При министру правде се налазио и његов замјеник, који је имао посебна права и дужности.

Устројство

У саставу Министарства правде налазиле су се сљедеће установе:

• Консултација при министру правде;
• Први департман: законодавство, вођење статистике, издавање службеног гласила и билтена судске праксе, подношење извјештаја о раду, вођење судске евиденције о осуђеницима, послови око пререгистрације непокретне имовине, хералдички послови, вођење преписки руских судова са судовима у иностранству;
• Други департман: евиденција о судијама Правитељствујушчег сената и судова, спровођење ревизије судова, судија и судског особља, вођење економских, књиговодствених, контролних, рачунских и др. књига, предмети које су претходно претресали Први и Други департман Правитељствујушчег сената, а такође их предмети из Прве опште сједнице, изузимајући предмете које је разматрала Консултација;
• Земљишно надлештво;
• Московски архив Министарства правде.

У надлежности Министарства правде се налазило и Императорско училиште јуриспруденције, Константиновски земљишни институт и геодетска училишта. Од 1896. за буџет централне управе Министарства правде се издвајало 312.750 рубаља годишње. Министарство је издавало мјесечни „Журнал Министарства правде“.

Види још

• Генерал-прокурор
• Правитељствујушчи сенат

Референце

• Министерство юстиции; Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона, т. XIX (1896), с. 367—368