Миодраг Петровић Чкаља
српски глумац From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Миодраг Петровић (Крушевац, 1. април 1924 — Београд, 20. октобар 2003), познат као Чкаља, био је српски и југословенски глумац. Један је од најистакнутијих комичара на територији бивше Југославије.[1]
.jpg)
Remove ads
Биографија
Био је четврто дете Чедомира и Христине Тине Петровић. Породица Петровић живела је у Балшићевој улици у Крушевцу. У родном граду завршио је гимназију, где је и почео да се бави глумом – у драмској секцији.
За време Другог светског рата налазио се у Културно-просветној екипи 47. дивизије НОВЈ – војној јединици формираној 1. октобра 1944. године. Након рата и демобилизације уписује студије ветеринарске медицине Универзитета у Београду. Наставља да се бави глумом у КУД „Иво Лола Рибар”.
Године 1946, постаје члан Драмског студија Радио Београда, где и почиње његова популарност учествовањем у емисији „Весело вече”. Од 1951. до 1977. године био је члан Хумористичког позоришта у Београду. Глуми и у првој серији Телевизије Београд – „Сервисна станица”, од 1959. године. У тој серији се прославио тумачећи лик кувара Јордана. У позоришту, између осталог, игра у представи „Бог је умро узалуд” (снимљен и филм) и антологијској комедији Драгутина Добричанина „Заједнички стан” (касније је снимљена и ТВ верзија).
Од 1976. године имао је статус слободног уметника.
Остварио је велики број улога на филму и у ТВ серијама. Најбоље улоге остварио је у серијама „Сервисна станица” (1959), „Љубав на сеоски начин” (1970), „Камионџије” (1972), „Врућ ветар” (1980) и „Камионџије 2” (1983), као и у филмовима „Орлови рано лете” (1966), „Бог је умро узалуд” (1969), „Паја и Јаре” (1973), „Авантуре Боривоја Шурдиловића” (1980) и „Камионџије опет возе” (1984).
Имао је успешну сарадњу са колегом Мијом Алексићем.
Добитник је више награда: 1974. је добио Стеријину награду, 1977. Миодраг Петровић Чкаља и Даница Аћимац награђени су као Глумачки пар године, 1977. Седмојулску награду, 1991. Нушићеву награду за животно дело, 1995. РТС-ову награду за животно дело, „Златног ћурана“ за животно дело на данима комедије у Јагодини.[2]
Оженио се 1948. Драгицом која је радила као спикер на радију.[3] Од 1955. су живели у улици браће Грим 18 у Београду.[4] Њихов син Чедомир Петровић је глумац и редитељ, а унука такође глумица Јована Петровић.
Последње године живота провео је тихо, повукавши се из јавног живота. Јавно се ангажовао 2000. године у предизборној кампањи ДОС-а.[5]
Умро је 20. октобра 2003. године у Београду у 80. години живота. Кремиран је и његова урна положена је на Новом гробљу у Београду (розаријум III, касета 104a).[6]
Њему у част постављена је спомен-табла 9. фебруара 2018. у Београду.[7]
Remove ads
Филмографија
Remove ads
Занимљивост
- Надимак Чкаља добио је као дете. Надимак му је дао школски друг Јефтић, јер је као дете био „сувоњав и штркљаст”.
- Најбољи пријатељи међу глумцима су му били Драгутин Добричанин и Никола Милић.[5]
- У Крушевцу, у Балшићевој улици, пред Чкаљином кућом, 2005. године подигнут му је споменик. Некадашња улица Милинка Кушића, на Звездари у Београду, од новембра 2006. године добила је име по Чкаљи.
- По њему је названа Награда Миодраг Петровић Чкаља
Награде и признања
- Златни ћуран за животно дело глумцу комичару - највеће признање позоришног фестивала „Дани комедије” у Јагодини.[10], 2001. године
- Нушићева награда за животно дело глумцу комичару, 1991. године
- Стеријина награда, за најбоље глумачко остварење, за улогу у представи Случај шампиона, 1975. године
- Велика повеља - специјално признање за посебне заслуге у развоју филмске комедије на Филмским сусретима у Нишу 1970 године
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads