Мирођија

Мирођија или копар (лат. ) позната је зачинска мирисна биљка која се гаји, а и сама се размножава по вртовима.

Мирођија
Статус угрожености
Припитомљен
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Asterids
Ред:	Apiales
Породица:	Apiaceae
Род:	Anethum
Врста:	A. graveolens
Биномно име
Anethum graveolens

Мирођија је једногодишња биљка која нарасте до око метар. Листови су вишеструко перасти, цветићи мали и жути, док су плодови јајолики.

Потиче из средње Азије и најбоље успева на сунчаним местима. Сади се у неколико наврата целе године. Најјачу арому има пре него што процвета.

Цела биљка и плод имају својствен пријатан зачински и ароматичан мирис и зачински укус. Дрога је зрео плод, ређе врхови гранчица у цвету ().

Осушена мирођија

Састав

У зрелим плодовима има:

• 3—4% етарског уља, масног уља;

• око 18% азотних једињења и

• око 6% пектина.

Главни лековити састојак је етарско уље (), које се производи дестилацијом с воденом паром самлевених зрелих плодова. Свеже уље је скоро безбојна, лако покретљива течност пријатног и јаког мириса на мирођију. Главни састојак уља је лимонен (до 70%), а затим карвон (најмање 30%).

Станиште

Мирођија је пореклом из средње Азије, узгаја се у јужној Европи. Расте у шумама и шикарама у нижим и брдовитим пределима.

Употреба

Свежи и осушени листови мирођије користе се као биље у Европи и Азији. Као и ким, листови мирођије су ароматични и мешају се у многе намирнице, јела од рибе, супе, зелену салату, краставаца и парадајза, а прикладна је и за салату од кромпира. Користи се кад је свеж, брзо губи арому ако се осуши, међутим ако се замрзне задржи свој укус релативно добро, неколико месеци.

У народној медицини мирођија је позната као средство за бољи апетит и варење, код надимања, повраћања и несанице.

Мирођија је уз першун и листове целера, најчешћа свежа зачинска биљка на нашим пијацама. У продаји се могу наћи сушени листићи мирођије, у свежњевима окаченим надоле или замрзнути.^[1][2]

Уље мирођије се извлачи из лишћа, стабљика и семена биљке, а користи се у производњи сапуна.^[3]

Култура

Међу српским народним умотворинама постоји и изрека^[4]:

Он је у свакој чорби мирођија

Народно име

Мирођија је у народу попримила многобројна имена. У зависности од регије и области мирођија се назива још и анита, дил, копар (Вук), копер, копра, копр, копрић, ми родија, миродија (Волни), мирудија, сладки јанеж, смрдиљ