Модерна филозофија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Модерна филозофија је филозофија развијена у модерном добу. Није специфична школа (не треба је мешати са модернизмом), мада постоје сличности, што помаже да се разликује од раније филозофије.[1] Отприлике 17. и почетак 20. века означавају почетак и крај модерне филозофије.
Модерна западна филозофија
Ренесансна филозофија
Ренесансни хуманизам истицао је вредност људских бића и супротставио се догми и схоластици.[2]
Ренесансни филозофи:
- Ђовани Пико дела Мирандола
- Никола Кузански
- Ђордано Бруно
- Галилео Галилеј
- Николо Макијавели
- Мишел де Монтењ
- Франсиско Суарез
Рационализам
Модерна филозофија традиционално започиње Реном Декартом и његовим „Мислим, дакле постојим".
Открива да ce може сумњати у готово све: реалност физичких објеката, Бога, своја сећања, историју, науку, чак и математику, али не може ce сумњати у ствари.
Рационалистички филозофи:
- Кристијан Вулф
- Рене Декарт
- Барух Спиноза
- Готфрид Вилхелм Лајбниц
Емпиризам
Емпиризам је теорија сазнања која се супротставља другим теоријама, као што су рационализам, идеализам и историцизам. Емпиризам тврди да знање долази (само или првенствено) чулним искуством, за разлику од рационализма, који тврди да то знање долази из мишљења. И емпиризам и рационализам су индивидуалистичке теорије знања, док је историцизам социјална епистемологија.
Емпиричари:
Политичка филозофија
Политичка филозофија проучава темe као што су политика, слобода, правда, имовина, права, закон и примена законског кодекса од стране власти: шта су они, зашто су (или чак ако су) потребни, шта, ако ништа друго, чини владу легитимном, која права и слободе треба да штити и зашто, какав облик треба да има и зашто, какав је закон и које дужности грађани дугују легитимној влади.[3]
.jpg)
.jpg)
Политички филозофи:
Идеализам
Идеализам се односи на групу филозофијe која тврди да је стварност онаква какву је ми знамо, у основи конструкцијe ума или на неки други начин нематеријална.[4][5]
Идеалистички филозофи:
Егзистенцијализам
Егзистенцијализам се генерално сматра филозофским и културним покретом чије полазиште филозофског мишљења мора бити појединац и искуства појединца. Eгзистенцијалисти сматрају да морално и научно мишљење заједно нису довољни за разумевање људског постојања, потребан је даљи скуп категорија, вођен нормом аутентичности.[6][7][8]
Егзистенцијални филозофи:
Феноменологија
Феноменологија је проучавање структуре искуства. То је широки филозофски покрет који је у раним годинама 20. века основао Едмунд Хусерл, а проширили његови следбеници нa Универзитету у Гетингену и Минхену у Немачкој. Филозофија се затим проширила на Француску и Сједињене Државе.[9]
Феноменолошки филозофи:
- Едмунд Хусерл
- Мартин Хајдегер
- Морис Мерло-Понти
- Макс Фердинанд Шелер
Прагматизам
Прагматизам је филозофска традиција усредсређена на повезивање праксе и теорије. Описује процес где се теорија одваја од праксе и опет спаја са њом како би формирала интелигентну праксу. Важне позиције карактеристичне за прагматизам укључују инструментализам, радикални емпиризам, верификационизам, концептуализам и фалибилизам.
Прагматистички филозофи:
Аналитичка филозофија
Аналитичка филозофија доминирала је у земљама које говоре енглески језик у 20. веку. У Сједињеним Државама, Великој Британији, Канади, Скандинавији, Аустралији и Новом Зеланду, велика већина универзитетских филозофских одељења идентификује себе као ,,аналитичкa" одељења.[10] Израз се генерално односи на широку филозофску традицију[11][12] коју карактерише јасноћa и аргументацијa (често се постиже модерном математичком логиком и анализом језика) и поштовањем природних наука.[13][14]
Аналитички филозофи:
Remove ads
Модерна азијска филозофија
У модерном периоду појавили су се различити филозофски покрети, у Азији, укључујући:
- Нови конфуцијанизам
- Маоизам
- Будистички модернизам
- Кјото школа
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads