Молишки Словени

Молишки Словени (итал. ), познати и као Злави, Шћавуни, Молишошћавуни, Молишки Славосрби или Молишки Хрвати, су словенска популација настањена у италијанској покрајини Молизе, тачније у округу Кампобасо, и то у селима Аквавива Колекросе, Сан Фелисе дел Молизе и Монтемитро у којима имају већину, а раније су живјели и у селима Тавена, Мафалда, Сан Бијасе, Палата, гдје и данас стоји спомен-плоча о градитељима који су дошли из Далмације, те у Каритељо у коме су живјели све до XVII вијека заједно са Арберешима, италијанским Албанцима (послије су се Арбереши преселили у Монтесилфоне, а Шћавуни у Аквавива Колекросе).

Потичу од покатоличених Срба^[1] избјеглих из Херцеговине и Далмације за вријеме османске инвазије.^[2] Говоре славомолишким говором који се у XIX вијеку сматрао дијалектом српског језика,^[1] Од почетка XX вијека ову полулацију су сматрали посебном јужнословенском групом^[3] која говори посебним дијалектом српскохрватског језика.^[4][5]

Данас, ова популација има између 1.500 и 1.700 активних^[6][7] и око 2.000 пасивних говорника. Према споразуми Италије и Хрватске из 1990их, Италија ову заједницу сматра дијелом хрватске нације, а њихов језик дијалектом хрватског језика.^[8][9]

Идентитет и статус

Заједница нема сопствени етноним, али традиционално користе термин и (Словени).^[10] Влада Италије и Хрватске данас признају заједницу као хрватску мањину у Италији. Међутим, они себе сматрају Итало-Словенима, а појам Молишки Хрвати се чешће користи као егзоним, него што га користе они сами.^[11] Историјски појмови за ову заједницу су били и (Словени) и такође демоними или .^[12] Мањина се такође звала и Молишки Србохрвати.^[13]