Мрежокрилци

Мрежокрилци (лат. ) су ред крилатих инсеката из надреда инсеката с мрежастим крилима (), са богатом фосилном историјом. Ред обухвата око 6.000 савремених врста,^[2] укључујући разне мравље лавове, златооке и њихове сроднике.^[3] Мрежаст изглед хомономно грађених крила и усни апарат за грицкање присутан је код свих представника реда, као и специфична грађа усног апарата ларви — максиле и мандибуле формирају цев за сисање. Познати представници мрежокрилаца су златооке () и мравињи лав (). се може групирати заједно са и у нерангирани таксон (некад познат као ), укључујући: златооке, добсонове и тзв. враташи.

Мрежокрилци Временски распон: 299–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N Перм[1] - данас
.
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
(нерангирано):	Neuropterida
Ред:	Neuroptera Linnaeus, 1758
Подредови
и погледајте текст

Мрежокрилци су се први пут појавили током пермског перода и наставили диверсификацију у мезозојској ери.^[4] За то се време, еволуирало је неколико необично крупних облика, посебно у изумрлој породици , често називани „јурски лептири” због изузетно великих крила.^[5]

Анатомија и биологија

су инсекти меког тела с релативно мало специјализованих обележја. Имају велике бочне сложене очи, а могу имати, али не морају оцеле. Усни апарат има снажне мандибуле, прилагођене жвакању, а недостају им различита прилагођавања које се налазе код већине осталих ендоптериготних група инсеката.

Имају четири крила, обично сличних величина и облика, те генерализирану мрежу вена.^[6] Неки имају специјализоване чулне органе у крилима или имају чекиње или друге структуре за повезивање крила током лета.^[7]

Ларве су специјализоване грабљивице, с издуженим чељустима прилагођенима за пробијање и сисање. Облик тела ларве варира по породицама, зависно од природе плена. Међутим, генерално имају три пара торакалних ногу, а сваки завршава у две канџе. На последња два сегмента, абдомен често има лепљиве дискове.

Животни циклус и екологија

Животни циклус златооке

У већини породица, ларве су предатори. Многе , и лове лисне уши и друге инсекте штеточине, а неки су кориштени за биолошку контролу (акцијом комерцијалних дистрибутера, али такође богатих и распрострањених облика у природи).^[8][9]

Ларва

Ларва

У разним породицама, ларве се прекривају крхотинама (понекад укључујући мртве инсекте грабљивице) као камуфлажом, што је доведено до крајности код мрављих лавова, који се потпуно укопавају из видокруга и вребају плем из заседе, из „јама” у тлу. Ларве неких припадника хране се корењем, а код водених хране се слатководним спужвама. Неколико из породице су паразити паукових врећица јаја.

Као и у другим холометаболним редовима, фаза лутке је затворена у неком облику кокона, састављеног од свиле и земље или других отпадака. Лутка на крају просеца излаз из чахуре помоћу мандибула и може се помакнути накратко пре него што се пресвуче у облик одраслих. Одрасли многих група такође су грабежљиви, али неки се не хране или конзумирају само нектар На ларвама мрежокрилаца паразитирају тврдокрилци, буве и неке .

Еволуција

Један од "јурских лептира",

Карактеристично крило из палеогена (пре 49 милиона година); фосил

Историја фосила

су се први пут појавили пред крај пермског периода, како показују фосили породице из слива тунгуског базена у Сибиру и сличне фауне из Аустралије.

Осмилиди су пореклом из јурског или раног кредног периода па могу бити најстарији од свих група мрежокрилаца. Изумрли осмилид се фосилизовао у средњееоценском балтичком ћилибару.^[10] Из рода описана су два фосила из ценомијумског доба бурманског ћилибара, што имплицира крунску групу адаптивне радијације у раној креди или раније.^[11][12] Породица је живела од јуре до аптијанског периода (ране креде).^[13]

су еволуирале од јуре до данас, а изумрле лозе породице биле су географски веома раширене.^[14]

Филогенија

Молекулска анализа из 2018. године, проучавањем митохондријске рРНК и митогеномских података смешта унутар , сестринских за и садржи (сестрински остатак ).^[15][16] Фосилни запис допринео је разумевању филогеније ове групе.^{[3][17][18][19]} Разматрање односа унутар још је у току.^[20]

	(враташи)   Neuroptera   (глибне муве)         (гигантске златооке)       (смеђе златооке)       (мољчасте златооке)       (муве шкорпије)     (зелене златооке)           (свилене златооке)       (златооке подељаних тарзуса)       (кашикокриле златооке)       (мравињи лавови)     (совице)

Таксономија

Ред мрежокрилаца дели се на два или три подреда, а већина класификационих схема не пружа решење за базалне изумрле таксоне. Овде је представљена подела на два подреда, док су представници трећег могућег подреда, , смештени међу базалне представнике.

базални представници и

род †

фамилија †

фамилија

фамилија †

подред

фамилија †

натфамилија

фамилија

фамилија

натфамилија

фамилија

фамилија

натфамилија

фамилија

натфамилија

фамилија

фамилија

натфамилија

фамилија

фамилија

фамилија

фамилија †

фамилија

подред

натфамилија ^[21]

фамилија †

фамилија

фамилија

натфамилија

фамилија

фамилија †

фамилија †

фамилија

фамилија

фамилија †

фамилија †

фамилија

Подфамилије

Родови

Врсте

У култури

Испитивана је употреба у биолошкој контроли инсеката штеточина, што показује да је тешко успоставити и одржавати популацију у пољима усева.^[22] Пет врста спада међу 1.681 врсту инсеката коју једу људи широм света.^[23]

Народ са Новогвинејских планина тврди да могу повећати и одржати мишићну масу и велику издржљивост упркос малом уносу протеина, као резултат исхране инсекатима, укључујући и неуроптере.^[24]