Музеј Срема

Музеј Срема је културна установа у Сремској Митровици. Основан је 1885. године. Бави се истраживањем материјалне културе велике баштине, како у граду Сремској Митровици, тако и у Срему уопште и излаже је на својим сталним и повременим изложбама. Музеј смештен у две зграде из 18. века, здање „Судбеног стола“ (раније зграда војне управе, Brigadirquartier, Седиште бригаде) и кућа породице Бајић.

Музеј Срема
Зграда Музеја Срема у здању Судбеног стола
Локација	Сремска Митровица  Србија
Врста	музеј
Веб-сајт	www.muzejsrema.com/

Музејске збирке

Рад музеја је организован у оквиру одељења из следећих области:

• археологија
• историја
• историја уметности
• етнологија
• природњачка и нумизматичка збирка

Опис музеја

Потреба за оснивањем музеја у Сремској Митровици јавила се још у другој половини 19. века, кад су многи споменици античког Сирмијума одношени у друге музеје пре свега у Загреб, Будимпешту и Беч. Још 1869. године истраживач Феликс Каниц је иницирао оснивање друштва "Сирмиум" са задатком да прикупља старе споменике и врши припреме за отварање музеја.^[1]

Музеј у Сремској Митровици основан је у јуну 1885. године, на иницијативу првог градоначелника Ћире пл. Милекића, после укидања Војне границе у Срему. Музеј није добио просторије, али су римски камени споменици постављени у градском парку.

Прво је отворен Музеј црквене уметности у Старој српској цркви. Дана 23. новембру 1946. године на иницијативу војвођанских покрајинских органа, основан је Градски музеј у Сремској Митровици. За управника музеја постављен је архитекта Бранко Василић, ентузијаста који је својим преданим радом помогао развоју музејских делатности. У некадашњој кући породице Бајић, грађеној на крају 18. века, смештен је археолошки материјал у оквиру сталне поставке која обухвата период од почетака насељавања до пада Сирмијума у руке Авара - 6. век. Саставни део сталне поставке је и дворишни простор са мноштвом римских камених споменика - популарно назван ЛАПИДАРИЈУМ. У оквиру лапидаријума представљени су in situ остаци villae urbanae, од којих је данас видљива апсидална просторија - triclinium са остацима прекрасног геометријског подног мозаика који је након конзервације презентован јавности. Музеј црквене уметности прикључен је 1952. године Градском музеју и промењен је назив у Музеј Срема.

Највеће вредности музеја

Слика народног хероја Слободана Бајића Паје, уље на платну, аутора Драгана Мартиновића из 1984. године.

Нека од културних добара од велике вредности који се налазе у Музеју Срема су:

• Бронзана глава Аполона из 2. века
• Лобања џиновског јелена из горњег плеистоцена врсте Мегалоцерос гигантеус (Блум), заштићена законом као јединствени природни споменик
• Сунчани сат са представама Атласа, Херкулеса и Ификла
• Олеарум
• Ситна римска пластика (статуе Меркура, Лара, Аполона)
• Римски хируршки инструменти
• Фрагмент фреске са ликом Харпократа
• Раритетни солиди Константина Великог
• Златни реликвијар
• Златна аварска појасна гарнитура, датирана у 7. век
• Збирка икона и грађанских портрета од 18. до 20. века
• Збирка рукописних књига из фрушкогорских манастира

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
  Лапидаријум, налаз из римског периода
• 
  Василије Остојић — Пророк Јеремија, 1736.
• 
  Повеља кола српских сестара
• 
  Југословенски пропагандни политички плакат, 1931.
• 
  Осмрница Југославије, нацистичка пропаганда
• 
  Путница НДХ
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•