Награда Мирослављево јеванђеље

Награда Мирослављево јеванђеље додељује се од 1997. за књигу објављену на простору Црне Горе и Србије у периоду између две доделе.

Награда Мирослављево јеванђеље
Додељује се за	за књижевно, историографско, етнографско или публицистичко дело
Додељује	Министарство просвјете, науке, културе и спорта Црне Горе
Локација	Бијело Поље
Земља	Црна Гора
Прво додељивање	1997.; пре 28 година (1997)

Државну награду Мирослављево јеванђеље додељује Министарство просвјете, науке, културе и спорта Црне Горе (раније: Министарство културе). Награда се првобитно додељивала на три године за најбољу књигу прозе, а од проглашења независности Црне Горе (2006) додељује се бијенално за књижевно, историографско, етнографско или публицистичко дело. Добитник се проглашава у фебруару, а уручење се приређује у Кући Риста Ратковића у Бијелом Пољу.^[1][2]

Добитници

Добитници награде су следећи песници:^[3][4][5]

• 1997 — Милисав Савић, за књигу Ожиљци тишине.
• 2000 — Миро Вуксановић, за књигу Семољ гора.
• 2003 — Балша Брковић, за књигу Приватна галерија.
• 2006 — није додељена
• 2008 — Милорад Поповић, за књигу Раскршћа.
• 2010 — Младен Ломпар, за књигу Црногорски сликари.
• 2012 — Андреј Николаидис, за књигу Одлагања Парезија.
• 2014 — Павле Горановић, за књигу Град пуног мјесеца.
• 2016 — Зувдија Хоџић, за књигу Сви моји.^[6]
• 2018 — Срђан Мартиновић, за књигу Црногорска војска 1854–1916.^[7]
• 2022 — Милутин Мићовић, за књигу Луче у тами Црне Горе (за 2019, 2020 и 2021).^[2]