Бијело Поље

За друге употребе, погледајте Бијело Поље (вишезначна одредница).

Бијело Поље је град и сједиште истоимене општине у Црној Гори. Према попису из 2011. урбано језгро има 15.400 становника, што га ставља на треће мјесто по броју становника у Црној Гори. Регионални је центар сјеверног дијела Црне Горе.

Бијело Поље
Бијело Поље
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Бијело Поље
Становништво
— 2011.	15.400
Географске карактеристике
Координате	43° 02′ 02″ С; 19° 44′ 48″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	720
Бијело Поље Бијело Поље на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	84000
Позивни број	050
Регистарска ознака
Веб-сајт

Град је познат по неколико културно-историјских споменика. Један од најважнијих је црква Светих апостола Петра и Павла из 1190. године, задужбина кнеза хумског Мирослава, у којој је писано чувено Мирослављево јеванђеље. Може се издвојити и Манастир Никољац (по предању задужбина краља Милутина), џамија Гушмировића (1741), као и Никољачки мост из 1938. године. У граду су рођени бројни знаменити умјетници.

Етимологија

Град је добио име по пољу бијелих рада којима је тада било прекривено. У рјечнику Вука Стефановића Караџића наводи се као "Варош у Ерцеговини код воде Лима". ^[1]

Географски положај

Бијело Поље се налази у долини коју пресијеца планинска ријека Лим. Некада је то заиста било поље, с прољећа прекривено цвјетовима бијеле раде, цвијета који је и пољу и тамошњем насељу одредио име – Бијело Поље. То је и значење турске ријечи Аково за варош, некада познату станицу Дубровачких каравана, која се звала Никољ–пазар.

Од свих градова на сјеверу Црне Горе, Бијело Поље има најповољнији географски положај. Налази се на раскрсници важних путева: на прузи Београд–Бар, на магистрали која од Београда води према мору, а добре су везе и према Пљевљима и Жабљаку, уз кањон Таре, према Беранама, Плаву и Рожајама и даље Ибарском магистралом према Србији. У Бијелом Поље је повезано и магистралним путем са Србијом и то преко граничног прелаза Добраково, које се налази у овој општини.

Историја

Археолошка истраживања убедљиво говоре о постојању насеља у овом крају још у далекој прошлости. Бјелопољски крај био је насељен још у неолиту (10000 до 3000 година прије н. е.). У селу Мајсторовина код Бијелог Поља, пронађена је камена сјекира која потиче из неолита. Остаци материјалне културе пронађени су и у селу Биједићи, а потичу из бронзаног доба (3000 до 1000 година прије н. е.). И у селу Острељ пронађене су двије секире тзв. јадранског типа. На основу пронађених предмета у самом граду можемо тврдити да су на подручју данашњег Бијелог Поља постојале насеобине праисторијског доба. У Ракоњама, једном од приградских насеља, 1975. године пронађена је глачана камена сјекира, која датира из средњег бронзаног доба. Све ово доказује да је на овом простору човјек обитовао и у старијем гвозденом добу и да су то производи илирских племена чија је територија захватала и област Бијелог Поља.

Остаци илирско–римске културе нађени су на локалитету поред цркве Свете Богородице у Вољавцу. Такође су пронађени и трагови култног мјеста у Затону, 15 од Бијелог Поља и надгробни споменици у Дубову.

Судећи по археолошким налазима на самом подручју града, могуће је говорити о постојању једне римске насеобине на обали Лима, у непосредној близини данашњег центра Бијелог Поља. У насељу Прушка пронађен је бакарни римски новчић цара Пробуса из друге половине половине 2. вијека. На локалитету латинског гробља постојале су надгробне плоче из времена 2. до 3. вијека н. е. Негдје пред Други светски рат, откривен је на овом локалитету жртвеник са натписом од чврстог бијелог камена, подигнут римском божанству Херкулу. Овај жртвеник се данас чува у цркви Светог Николе у Никољцу. Вјероватно је на подручју Бијелог Поља у доба Римљана постојао град (Муниципијум) са одређеном самоуправом.

У времену од 1865. до 1902. године, Бијело Поље је припадало Новопазарском санџаку, а потом је од 1902. до 1912. године било у саставу посебног Сјеничког санџака. На пијаци је стајала кула Ђулаге Мартиновића, позната као "Четвртача", која је служила као затвор, а после Првог светског рата као трошарински магацин.^[2]

Половином 1930-их говорило се да Б. П. "постепено пропада".^[3]

У Бијелом Пољу се налази Гимназија Милоје Добрашиновић као и неколико других средњих школа и факултета.

Батрић Ракочевић је био први школован фотограф у Бијелом Пољу и иза себе оставио велики број фотографија из историје овог краја.^[4]

Перо Перовић је био најстарији Бијелопољац и Црногорац.

Демографија

У насељу Бијело Поље живи 11500 пунољетних становника, а просјечна старост становништва износи 33,2 година (32,2 код мушкараца и 34,1 код жена). У насељу има 4244 домаћинства, а просјечан број чланова по домаћинству је 3,74.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

Графика промене броја становника током 20. века

Демографија[5] Година Становника 1948. 3.547 1953. 4.029 1961. 5.856 1971. 8.925 1981. 11.927 1991. 16.586 16.464 2003. 17.358 15.883

Етнички састав према попису из 2003.[6]‍
Срби			8.375	60,19%
Црногорци			3.179	20,01%
Бошњаци			1.150	10,80%
Муслимани			1.377	11,96%
Роми			43	0,27%
Хрвати			27	0,16%
Албанци			22	0,13%
Југословени			15	0,09%
Македонци			14	0,08%
Немци			8	0,05%
Руси			6	0,03%
Словенци			5	0,03%
непознато			186	1,17%

Становништво према полу и старости^[7]

м ж ? 61       74 80+ 43       93 75—79 84       147 70—74 148       192 65—69 238       294 60—64 257       333 55—59 293       329 50—54 577       537 45—49 618       644 40—44 536       654 35—39 486       525 30—34 469       493 25—29 639       643 20—24 718       751 15—19 767       744 10—14 634       630 5—9 625       574 0—4 528       505 Просек : 493 143

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	947	990	1.445	2.172	2.961	4.152	4.395

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	4.244	549	610	635	1.051	811	355	143	52	17	21

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	5.934	2.220	3.382	157	88	87
Женски	6.453	1.910	3.434	769	268	72
УКУПНО	12.387	4.130	6.816	926	356	159

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.365	49	0	3	411
Женски	1.926	28	0	0	412
Укупно	4.291	77	0	3	823
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	64	102	359	134	216
Женски	24	8	382	84	31
Укупно	88	110	741	218	247
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	24	40	461	155	103
Женски	30	42	228	245	273
Укупно	54	82	689	400	376
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	134	0	1	109
Женски	78	0	0	61
Укупно	212	0	1	170

Партнерски градови

Бијела Црква, Украјина^[8]

Хрубјешов, Пољска^[9]

Марду, Естонија^[10]

Струмица, Сјеверна Македонија^[11]

Свиштов, Бугарска^[12]

Познате личности

• Сакиб Шако Полумента, црногорски поп-фолк пјевач
• Дамир Дадо Полумента, црногорски поп-фолк пјевач
• Ћамил Сијарић, црногорски и босанскохерцеговачки књижевник
• Миодраг Булатовић, српски писац и новинар
• Ристо Ратковић, српски књижевник и дипломата
• Драгомир Брајковић, српски пјесник, новинар и књижевник
• Авдо Међедовић, црногорски гуслар и пјесник
• Душко Ивановић, црногорски кошаркаш и тренер
• Никола Пековић, црногорски кошаркаш
• Предраг Дробњак, југословенски и црногорски кошаркаш
• Радомир Ђаловић, црногорски фудбалер
• Анто Дробњак, југословенски фудбалер
• Суад Шеховић, црногорски кошаркаш
• Сеад Шеховић, црногорски кошаркаш
• Тарзан Милошевић, црногорски политичар и дипломата
• Славиша Чуровић, црногорски глумац
• Милутин Мима Караџић, српски глумац и продуцент
• Моамер Касумовић, босанскохерцеговачки глумац
• Рифат Бурџовић, народни херој Југославије
• Драгомир Ненадовић, народни херој Југославије
• Раде Корда, четнички војвода
• Ћазим Сијарић, командант бјелопољског одреда муслиманске милиције Санџака

Види још

• Хумска епархија
• Срби у Црној Гори
• Будимљанско-полимска епархија
• Црква Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу
• Општа болница Бијело Поље
• Градски хор Бијело Поље