Награда „Димитрије Митриновић”

Награда „Димитрије Митриновић” додељује се за најбоља уметничка остварења у протеклој години, односно, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности. Награду додељује Фондација „Ars Longa” од 2006.

Награда „Димитрије Митриновић”
Додељује се за	најбоља уметничка остварења у протеклој години; изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности
Додељује	Фондација „Ars Longa”
Локација	Београд
Земља	Србија
Прво додељивање	2006.; пре 19 година (2006)
Веб-сајт	http://fondarslonga.com/

Историјат

Фондација „Ars Longa” установила је 7. септембра 2005. Награду „Димитрије Митриновић”. Признање се додељује за најбоље уметничко остварење у протеклој години, односно за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности. Награда се састоји од Повеље и цртежа, дар сликара Милутина Дедића.^[1]

Од 2019. стручни жири ради у саставу: Василије Домазет (председник), Зоран Богнар и Немања Вељовић Суброса.^[2]

Добитници

Од 2006. до 2010.

2006.

• Радивој Шајтинац, за роман Причица, Дерета, Београд 2005.

2007.

• Ђорђе Вид Томашевић, за поему Миленијада, Humanity Books, Њујорк 2006.

2008.

• Угљеша Рајчевић, за књигу Затирано и затрто, Прометеј, Нови Сад 2007.

2009.

• Лаура Барна, за роман Моја последња главобоља, Завод за уџбенике, Београд 2008.
• Душан Гојков, за пројекат електронског часописа за књижевност и уметност „Балкански књижевни гласник”, Београд.

2010.

• Драган Јовановић Данилов, за роман Отац ледених брда, Архипелаг, Београд 2009.
• Јован Зивлак, за изузетан допринос српској култури и за очување лепих уметности.

Од 2011. до 2020.

2011.

• Радивој Станивук, за збирку песама Ноћи лутајућих звезда, Трећи трг, Београд 2010.
• Зоран Богнар, за збирку изабраних и нових песама Лавиринт куга, ИП „Book”, Београд 2010.

2012.

• Видосав Стевановић, за роман Шта птица каже, Дерета, Београд 2011, и за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.

2013.

• Драган Илић Ди Вого, за изузетан допринос српској култури и очување лепих уметности.

2014.

• Љиљана Шоп, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
• Петар Цветковић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.^[3]

2015.

• Владислав Бајац, за Изабрана дела, Архипелаг, Београд 2014.
• Душко Новаковић, за књигу Овуда је ходао Башо, Трећи трг, Београд 2014.^[4]

2016.

• Јадранка Јовановић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
• Радослав Зеленовић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.

2017.

• Биљана Крстић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
• Силвија Монрос Стојаковић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.

2018.

• Стефан Миленковић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
• Петар В. Арбутина, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.

2019.

• Бранимир Шћепановић, за књигу Уста пуна земље, Дерета, Београд, и за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
• Радивоје Константиновић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.

2020.

• Матија Бећковић, за књигу Кад се поново родим, СКЗ, Београд и за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
• Љубинко Кожул, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.

Од 2021. до 2030.

2021.

• Предраг Мики Манојловић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
• Владимир Копицл, за роман Пурпурна декада, Дерета, 2020, и за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.

2022.

• Жарко Лаушевић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
• Мадам Пијано, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.