Народна библиотека „Вук Караџић” Крагујевац

Народна библиотека „Вук Караџић」 је једна од установа културе у Крагујевцу. Налази се у улици Др Зорана Ђинђића 10/6.^[1]

Народна библиотека „Вук Караџић」
Оснивање	1846.
Локација	Крагујевац  Србија
Директор	Анђела Огњановић[1]
Адреса	Др Зорана Ђинђића 10/6
Веб-сајт

Историјат

Позориште и читалиште је основано 1846. године убрзо након Београдског читалишта.^[2] Архивску грађу су чували у библиотеци Књажеске канцеларије, која је била прва и најстарија српска библиотека.^[2] Убрзо је основана библиотека смештена у згради Прве крагујевачке гимназије са својим посебним фондом, а финансирана је из државног буџета.^[2] За њено оснивање заслужан је Јанко Шафарик.^[2] По препоруци Државног савета и на основу Решења које је потписао кнез Михаило Обреновић 14. јуна 1866. тај фонд књига је институционализован као Јавна библиотека.^[2] Библиотечки фонд је више пута измештан због чега су неке књиге изгубљене и оштећене. Године 1920. је преименована у Народну библиотеку, а данашњи назив Народна библиотека „Вук Караџић」 је добила 1953.^[2] Представља савремену јавну матичну библиотеку која обавља библиотечку делатност са циљем праћења стања и развоја библиотечке делатности. Носилац су матичности за све јавне, специјалне и школске библиотеке на подручју општина Аранђеловац, Баточина, Кнић, Лапово, Топола, Рача и Крагујевац.^[2] Добитници су бројних награда међу којима су награда „Миодраг Панић Суреп」 1972, 1982, 1996 и 1998. и Вукова награда 1965. године.^[2]

Садржај

Народна библиотека „Вук Караџић」 Крагујевац садржи огранке у градским подручјима и четири огранка у приградским подручјима.

Располажу са шеснаест главних одељења:^[3]

1. Одељење за рад са одраслим читаоцима – садржи галеријски простор где се организују изложбе, књижевне вечери и друге културне манифестације,
2. Завичајни фонд – задужен за чување дела,
3. Научни фонд – садржи читаоницу коју могу користити сви чланови библиотеке,
4. Одељење набавке и обраде – врши набавку књига и њихову обраду и уношење у COBISS систем,
5. Одељење периодичних списа – садржи читаоницу коју могу користити сви чланови библиотека и доступну дневну и другу периодичну штампу,
6. Амерички кутак – садржи књижни фонд америчких аутора и некњижну грађу, организује курсеве енглеског језика,
7. Одељење британске књиге – садржи фонд књига енглеских аутора,
8. Одељење старе и ретке књиге,
9. Дечје одељење – намењено за кориснике до четрнаест година,
10. Матично одељење,
11. Одељење за организацију културних активности,
12. Одељење електронске обраде података,
13. Одељење за економске послове и рачуноводство,
14. Одељење техничке заштите књиге – књиговезница,
15. Одељење за рачуноводствене послове,
16. Одељење за правне и административне послове.

Видеотеку „Завичајни писци о себи и други о њима」 су основали под покровитељством Скупштине града Крагујевца за потребе Завичајног одељења и корисника његових фондова.^[4] У оквиру видотеке су обрадили дела Десимира Благојевића, Милана Дединца, Радоја Домановића, Зарије Д. Вукићевића, Станислава Кракова, Живодрага Живковића и других.^[4] Носилац пројекта за који су опредељена финансијска средства на конкурсу за суфинансирање програма у области културе Скупштине града Крагујевца за 2016. годину је Студио „Вучковић」.^[4]

Галерија

• 
• 
• 

Види још

• Дани крагујевачке књиге