Општина Баточина

српска општина From Wikipedia, the free encyclopedia

Општина Баточина
Remove ads

Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Републике Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 141 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 10.474 ha, а на шумску 2.734,8 ha), по чему заузима шесто место у округу.

Укратко Општина Баточина, Административни подаци ...

Центар општине је градско насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 10.162 становника[1] (према попису из 2011. било је 11.760 становника).[2]

Remove ads

Географија

Thumb
Река Лепеница код Градца

Територија баточинске општине се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје доњег тока Лепенице са делом крајње југозападне стране Доњовеликоморавске котлине.

Варошица Баточина је административно средиште општине, налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни Лепенице су осам крајева Баточине, а на десној три.

Општина Баточина се граничи са севера и североистока лаповачком, истока свилајначком, југоистока јагодинском, југозапада и запада крагујевачком и са запада и северозапада рачанском општином. Укупна дужина границе општине Баточина износи око 59 km. Најкраћа је источна према општини Свилајнац, а најдужа према крагујевачкој општини, 20 km.[3]

Клима

Thumb
Чишћење улица прекривених снегом у Баточини

У Баточини влада умерено-континентална клима.

  • Најхладнији месец — јануар -1 °C
  • Најтоплији месец — јул +22 °C
  • Просечна годишња температура +11.5 °C
  • Највлажнији месец — децембар — влажност 79%
  • Најсувљи месец — септембар — влажност 39%
  • Просечна годишња количина падавина 550
  • Дани са температуром преко 25 °C — 92
  • Број ледених дана (испод нуле) — 96
  • Број дана под снегом — 34 (највише јануар)
  • Највише падавина — јун — просек 83
  • Најмање падавина — фебруар — просек 32
  • Просечан број сунчаних сати — 5.5 h/дан
  • Најмањи број сунчаних сати — децембар 2.1 h/дан
  • Највећи број сунчаних сати — јун 8.8 h/дан[4]

Хидрографија

Кроз територију општине Баточина пролазе две реке: Велика Морава и Лепенице. Велика Морава је типична равничарска река. Тече 7,5 km кроз село Брзан.

Лепеница је лева притока Велике Мораве. Извире на Гледићким планинама, а дужина тока је 48 km. Раније је дужина тока износила 60 km јер је Лепеница текла упоредо са током Мораве поред Лапова и Марковца. Међутим, од велике поплаве 1897. године, она је код Рогота скренула ток према истоку. Тиме је скратила првобитни ток за 12 km. Лепеница је сиромашна водом, али ипак спада у ред већих река у Шумадији. Са леве стране на територији општине прима следеће потоке: Црнокалски, Синорски, Павлишки и Бачеварски, а десне стране: Кијевски (са притоком Доброводички поток), Стражевички, Прњаворски под именом Раљевац и Рогачки поток.[5]

Поплаве

Thumb
Поплављена Баточина 2014. године
Thumb
Поплављено домаћинство 2014. године

Баточинска општина је увек имала невоље са изливањем Лепенице. Лепеница је у Крагујевцу 1825. однела чак и мост између кнежева конака и саборне цркве. Сам Кнез Милош овако описује те поплаве:

Remove ads

Борбе против Турака

Повратак Турака 1739. године донео је освету и веће намете, што је стварало нерасположење у народу и напокон довело до Кочине крајине. Коча Анђелковић је са својим одредом ушао у Баточину без отпора 1788. године.[24] У аустријским документима о Кочиној крајини налазимо податке и које учествовао из села око Баточине. Из Брзана су се борили Тодор Гавриловић, Дмитар Марковић, Радиша Милићевић, Јован Глигоријевић и Василије Савин. Из Градца Стојан Седларевић, Никола Сретеновић и Иван Павловић а и из Кијева Михаило Петковић. Свакако је било и других учесника у овом рату из села баточинске општине, али у списковима су сачувана само ова наведена имена.[25] Миром у Свиштову 1791. године, Турци поново запоседају ове крајеве.[24]

Баточина је поново ослобођена у Првом српском устанку. Устаници предвођени Карађорђем су успели да ослободе Баточину 1804. године. У бици код Баточине погинуло је 400 Турака.[26] Пред битку је забележен говор Карађорђа устаницима:[27]

Remove ads

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads