Народно позориште „Стерија” у Вршцу

Народно позориште „Стерија“ је професионално позориште у Вршцу, смештено на Светосавском тргу 6. Представља централну установу културног живота града и наставља традицију позоришног живота која у Вршцу траје преко два века. Зграда позоришта је споменик културе под заштитом државе.

Народно позориште „Стерија”

Зграда Народног позоришта „Стерија”
Локација	Светосавски трг 6 Вршац
Координате	45.1221° С; 21.2982° И / 45.1221; 21.2982
Статус заштите	Споменик културе
Тип	Позориште
Макс. број гледалаца	417 (373 партер, 44 балкон) Мала сцена: 40-70
Отворено	1945. (под данашњим именом)
Период активности	1945—данас
Власник	Град Вршац
Директор	Бранислав Недић
Веб-сајт

Поред позоришне делатности, сала позоришта служи као мултифункционални културни центар, домаћин годишњих концерата Музичке школе „Јосиф Маринковић“, наступа градског хора, плесних студија, Светосавске академије и других значајних градских манифестација.^[1][2][3]

Историјат

Зачеци позоришног живота (18. и 19. век)

Позоришни живот у Вршцу, родном граду Јована Стерије Поповића, има изузетно дугу традицију. Прва позоришна представа забележена је у априлу 1773. године, када су у граду наступили уметници из Темишвара. Само две деценије касније, 1793. године, професор Михајло Крекић је са ђацима Граматикалне гимназије припремио три комедије: „О Ироду“, „О богатом човеку (Гавану)“ и „О злом оцу и рђавом сину“.^[4]

Представе су се изводиле на различитим локацијама: у хотелима „Конкордија“, „Код енглеске краљице“ и „Тигар“, у Градском парку у „Арени“, као и у кафанама. Зграда Великог српског магистрата, подигнута 1761, служила је више од 100 година као стални позоришни простор.

Године 1861, када је у Новом Саду основано Српско народно позориште, у Вршцу је формирано Друштво за Српско народно позориште, које је бројало 170 чланова и радило све до 1914. године.^[4]

Током 19. века постојало је неколико покушаја оснивања сталних позоришних трупа:

• Српско дилетантско позориште (1880, оснивач Ј. Кнежевић)
• Кућно позориште на немачком језику (оснивач Карл Це)
• Позоришно дилетантско друштво на немачком језику (1863, оснивач Карл Це)
• Градско позориште у Вршцу на немачком језику (1870—1874, оснивач Карл Це)
• Мађарско аматерско позориште (1887)

Покрајинско банатско позориште „Стерија“ (1921—1924)

После Првог светског рата, Уметничко одељење Министарства просвете, на челу са Браниславом Нушићем, одлучило је 1920. да се у Банату оснује професионално позориште. За седиште је изабран Вршац. Градски позоришни одбор, са градоначелником Иваном Косировићем, основао је Покрајинско банатско позориште „Стерија“. Позориште је почело са радом 22. јануара 1921, али је услед финансијских и организационих проблема, радило свега три године.^[4]

У периоду између ратова, у граду су гостовала позоришта из Београда, Новог Сада, Суботице, Загреба и Сарајева, као и трупе из Немачке, Украјине и Аустрије.^[4]

Оснивање Народног позоришта „Стерија“ (1945)

Томислав Пејчић у улози Кир Јање, 2000.

Данашње професионално Народно позориште „Стерија“ основано је 2. јануара 1945. године, одмах након ослобођења града. Прва представа у ослобођеном Вршцу била је „Кир Јања“ Јована Стерије Поповића, изведена 10. фебруара 1945. у режији Владимира Савића и сценографији сликара Светислава Вуковића.^[5]

Непосредни подстицај за оснивање дао је Димитрије Вученов, професор и секретар Градског народноослободилачког одбора. Он је крајем 1944. у просторијама Агитпропа окупио истакнуте интелектуалце, међу којима су били сликар Светислав Вуковић, песник Васко Попа, професор Милан Арсенић, глумци Владимир Савић и Вита Богдановић, и др Страхиња Костић, који је постао први драматург позоришта.^[6]

Зграда позоришта

Центар Вршца са зградом позоришта

Зграда у којој се позориште данас налази изграђена је 1896. године као Велика сала за балове и позоришне представе у склопу хотела „Александровић“ (касније познатог као „Гликман“ и „Србија“).^[4]

Зграда позоришта има укупну површину од око 2.100 m² и састоји се од старог дела (сала и бина) и новог, дозиданог дела из 1974. године. У приземљу се налазе велика сцена, сала за публику, глумачки салон и радионице, док су на спрату мала сцена, администрација, гардеробе и додатне радионице.^[6]

Сцене и капацитет

• Велика сцена: Сала има 373 седишта у партеру и 44 седишта на балкону, што чини укупан капацитет од **417 седишта**. Поред тога, има и 100 помоћних места.^[7]
• Мала сцена „Томислав Пејчић“: Отворена је 10. фебруара 2002. године, на Дан позоришта, и носи име великана вршачког позоришта Томислава Пејчића. Има површину од око 120 m² и може да прими 40 до 70 посетилаца.^[6]
• Сцена на румунском језику: Почела је са радом у сезони 2003/2004. Прва представа изведена је 15. новембра 2003.^[4]

Позориште данас

НП „Стерија“ функционише као репертоарско позориште. Просечна годишња продукција је 3-4 нове представе, док се на репертоару налази десетак представа. Позориште редовно гостује у другим градовима (просечно 3 пута месечно) и угошћава друга позоришта (просечно 3 пута месечно).^[6]

Вршачка позоришна јесен

Поводом обележавања 200 година од прве позоришне представе у граду, Скупштина општине Вршац је 1993. године основала фестивал Вршачка позоришна јесен. Фестивал представља смотру најбољих и најзначајнијих професионалних позоришних представа у Србији у тој сезони.^[4]

Јубилеј „Кир Јање“

Године 2017, позориште је обележило 180 година од објављивања (1837) Стеријиног дела „Кир Јања“. Овим јубилејом евоциране су и успомене на прву представу изведену у тек основаном позоришту 1945. године, када је завеса подигнута управо за ову представу, у режији Владимира Савића.^[8]

Репертоар (избор)

Неке од новијих представа на репертоару велике сцене су:^[9]

• „Покондирена тиква“ (режија Ђурђа Тешић)
• „Ујка Вања“ (режија Андреј Носов, 2019)
• „Наши преци, једите са нама“ (режија Стеван Бодрожа, 2019)
• „Наши“ (режија Ирфан Менсур, 2019)
• „Херој нације“ (режија Предраг Стојменовић, 2018)
• „Виктор или деца на власти“ (режија Александар Швабић, 2018)

Види још

• Јован Стерија Поповић
• Вршац
• Списак позоришта у Србији