Олга Креачић

Олга Креачић Жога (рођ. Жердик; Загреб, 1913 — Београд, 17. октобар 1988) била је учесница Народноослободилачке борбе и друштевно-политичка радница СФР Југославије.

олга креачић
Датум рођења	(1913-00-00)1913.
Место рођења	Загреб, Аустроугарска
Датум смрти	17. октобар 1988.(1988-10-17) (74/75 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	економиста
Супружник	Отмар Креачић
Члан КПЈ од	1937.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба

Биографија

Рођена је 1913. у Загребу. Њени родитељи били су Лео и Марија Жердик, а имала је и млађег брата Младена Жердика, хемијског инжењера.

Школовала се у Загребу, где је 1937. завршила је Економско-комерцијалну високу школу. Током школовања прикључила се омладинском револуционарном покрету. У чланство Савеза комунистичке омладине (СКОЈ) примљена је 1933, а у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1937. године.^[1]

Била је активна у револуционарном студентском покрету и женском покрету — била је председника Јунир секције Удружења универзитетски образованих жена, члан уредништва листа Женски свијет и члан Комисије за рад са женама при Централном комитету КП Хрватске.^[1]

Године 1937. запослила се у Генералном комесаријату Краљевине Југославије при Међународној изложби у Паризу. Ово јој је омогућило да се несметано креће на релацији Загреб—Париз, због чега је обављала поверљиве куриске задатке између руководства КПЈ у Загребу и пункта КПЈ, који се налазио у Паризу. У овом периоду упознала је будућег генералног секретара КПЈ Јосипа Броза Тита, за кога је обављала одређене административно-техничке послове. У Загребу је радила у партијској књижари „Култура”, којом су илегално управљали Владимир Бакарић и Едвард Кардељ. У револуционаром раду и касније током рата, користила се конспиративним именом Жога, а у предратном и ратном периоду била је позната и као Олга Ковачић.

После окупације Југославије, 1941. активно је учествовала у Народноослободилачком покрету (НОП) и деловала у окупираном Загребу. Ухапшена је 28. јуна 1942. у Загребу од стране усташке полиције, под сумњом да је комунисткиња. У току истраге ништа није признала, нити кога одала.^[1]

Након успешних преговора око размене заробљеника, између партизана и Немаца, нашла се у групи партијских радника, међу којима су биле Ванда Новосел и Босиљка Крајачић, који су септембра 1942. замењени за заробљене немачке авијатичаре.^[2] После ослобађања из логора дошла је на ослобођену територију Бихаћке републике, где је децембра 1942. учествовала у Првој земаљској конференцији Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖ), на којој је изабрана за члана Централног одбора.^[3][4]

Крајем 1942. упућена је на Банију, где је радила на помоћи организацијама Антифашистичког фронта жена. Током рата била са Митром Митровић члан уредништва листа Жена данас, органа АФЖ Југославије, као и део редакције листа Борба, органа КП Југославије. На Првој конференцији АФЖ Хрватске, одржаној јуна 1943. у Оточцу, изабрана је за члана Извршног одбора, а на Првом конгресу АФЖ Хрватске, одржаном јула 1945. у Загребу изабрана је за члана Главног одбора. На Првом конгресу АФЖ Југославије, одржаном јуна 1945. у Београду изабрана је за члана Централног одбора АФЖ.^[1]

После ослобођења Југославије, радила је у Агитпропу Централног комитета КП Југославије, а од 1948. до 1952. била је директор агенције Танјуг. Потом је била помоћник директора Радио Југославије, секретар Комисије за штампу Савезног одбора ССРН Југославије, па помоћник секретара за информације Савезног извршног већа и др.^[1]

Била је удата за Отмара Креачића Културу (1913—1992) генерала ЈНА и народног хероја.^[5]

Умрла је 17. октобра 1988. у Београду. Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.^[6]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден рада са црвеном заставом.^[1]