Олово-сулфид

Олово-сулфид је једињење олова и сумпора опште формуле . Оксидациони број олова у овом једињењу је +2, а сумпора -2.

галенит

Олово сулфид

Називи
Други називи олово(II) сулфид
Идентификација
број	1314-87-0 Y
3Д модел ()	интерактивна слика
	14135 Y
	100.013.861
InChI=1S/Pb.S Y Кључ: XCAUINMIESBTBL-UHFFFAOYSA-N Y
Својства
Хемијска формула	PbS
Моларна маса
Густина
Тачка топљења	1390
Тачка кључања	1281
Растворљивост у води	нерастворан
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Налажење

Олово-сулфид се у природи јавља као минерал галенит чији коцкасти кристали имају сјај попут металног олова.^[1]

Добијање

Настаје:

• редукцијом сулфата угљеником;
• загревањем олова у пари сумпора;
• провођењем водоник-сулфида кроз неутралан, кисео или алкалан раствор неке соли олова (ако је присутна хлороводонична киселина у вишку, онда настаје наранџаст, жут или црвен талог оловотиохлорида ).^[1]

Особине

Оловосулфид се не раствара у води, нити у алкалним хидроксидима и алкалним сулфидима. Уз кључалу разблажену азотну киселину гради се олово-нитрат и сумпор. Концентрована азотна киселина га претвара у олово-сулфат услед оксидације сумпора у сумпорну киселину.^[1]

Синтетички добијен олово-сулфид се топи на 1114 °C, док се галенит топи на нешто нижој температури. Почиње да сублимује на 950 °C у вакууму или у струји неког инертног гаса, градећи мале коцкасте кристале. Када се загрева на ваздуху гради олово-сулфат.^[1]

Значај

У аналитичкој хемији таложење олово-сулфида дејством водоник-сулфида на олово-ацетат је доказна реакција за присуство водоник-сулфида.^[2]

Галенит је главна руда за добијање олова.^[3]