Операција Вихор

Операција Вихор је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге од 11. до 13. децембра 1991. на територији Баније, у саставу тадашње САО Крајине. Циљ је био форсирање и прелазак реке Купе, затим заузимање положаја на путу Глина – Петриња, а потом и самих градова.^[2]

Операција Вихор
Део рата у Хрватској
Време 11 – 13. децембар 1991. Место Банија, Република Српска Крајина Исход Српска победа
Сукобљене стране
Хрватска	САО Крајина
Команданти и вође
Божо Будимир Франц Ференчак	Бошко Џомбић
Јачина
2.100 војника и полицајаца	1.500 војника и припадника ТО
Жртве и губици
званично: 17 погинулих, 19 рањених[1]; незванично: 150-200 погинулих	21 погинуо

Позадина

Структура ТО САО Крајине

Територијална одбрана САО Крајине је била организована по корпусима, где је сваки корпус придружен једној регији тзв. Крајине (Далмација, Лика, Кордун, Банија…). Унутар корпуса, постојале су бригаде, за сваку општину по једна (нпр. глинска, петрињска…). Глинска бригада, која је деловала на овом подручју, имала је око 1500 бораца, и била је подељена на 3 батаљона. Заповједништво једног батаљона било је у селу Станковац. На терену су, због недостатка људства, постојали пунктови. Пунктови су били зборна места на којима се номинално окупљао један вод, а у стварности је било 10-15 бораца у једној смени, која је трајала око 7 дана. Водови су били груписани у чете (сатније). Обично би пунктови били постављени на војно-стратешком месту (брдо), а празан простор између (који је могао бити и по два-три км) "покривен" је минским пољима. На грачаничком подручју била је једна чета (сатнија), подељена у три вода. Само село Грачаница је постављено углавном дуж главног сеоског пута, паралелног с Купом, који (за разлику од других околних села) иде 200-300 м, а негдје и 150 м од саме реке. На брдима у залеђу, изнад села, налази се шума. Сеоски пут на један крај води у село Станковац, а на други крај, преко дрвеног моста на једном потоку, ка селу Залој.

Снаге ХВ

10., 100., 102., 120., 144., 145. и Суњска бригада, (3 бригаде за напад и 4 за ојачавање положаја и резерву), део Глинског батаљона, Петрињски батаљон, 2. бојна 2. А бригаде, оклопно-механизовани батаљон Оперативне зоне Загреб, 57. самостални батаљон, АТЈ Сисак, полицијски одред "Браћа Радић" и Заповједништво оперативне групе за Сисак и Бановину (ОГСБ).^[3]

Као потпора ангажоване су: 36. инжењеријско-понтонски батаљон, 55. лаки артиљеријски дивизион ПВО, 1. мешовити артиљеријски дивизион и 1. мешовити противоклопни дивизион.

Ток операције

11–12. децембар

Операција је почела у ноћи између 11. и 12. децембра око 04:30 часова.^[4] Хрватске снаге прелазе реку Купу код села Станковац и нападају положаје ТО Српске Крајине. Борба је трајала до 09.00 часова када су хрватске снаге заузеле село. Друга група Хрватске војске напала је село Грачаницу. У одбрани села херојски је погинуло 18 бораца Грачаничког вода, док је један тешко рањен и заробљен од стране Хрватске војске (и касније жив одран). Хрватска војска заузела је села Грачаницу, Станковац и Малу Солину и наставља да напредује до засеока Бабићи где наилази на жесток отпор и бива „прикована」 за своје положаје (процене су да је заселак напало 500 хрватских војника а бранило га је само 13 Срба). Специјална јединица хрватске полиције АТЈ Сисак напушта своје положаје и бежи назад у Сисак, а преко Купе је пребачено 8 тенкова и 2 оклопна возила. Хрватска војска сада напада и заузима село Вратечко, али не успева да заузме мост на Глини. Тиме се завршио први дан операције у коме су хрватске снаге напале српске положаје са 2.100 бораца док је наспрам њих стајало свега 100 припадника ТО Српске Крајине.

13. децембар

Српске снаге се током ноћи 12. на 13. децембар реорганизују те у 07.00 часова ујутру крећу у контраофанзиву праћену снажном артиљеријском ватром по положајима хрватске војске. Хрвате је ухватила општа конфузија и кренули су неорганизовано да се повлаче ка Купи. Када су се повукли до Купе, видели су да је 36. инжењерско-понтонски батаљон побегао остављајући иза себе само неколико чамаца и почели су да скачу у набујалу реку, а многи од њих ће погинути покушавајући да стигну на другу страну реке. Седам тенкова и два оклопна возила су била уништена, а један је био заробљен од стране Срба.

Епилог

Иако званични подаци Хрватске војске говоре да је у овој операцији погинуло само 18 војника Хрватске војске (вероватно у тај број урачунавају само оне који су убијени од стране Срба а не и оне који су се удавили у Купи), прави губици су далеко већи. Ово је била табу тема у хрватским медијима практично до данас.